уторак, 07. август 2018.

Akumulator toplote - AT (Buffer) u sistemu grejanja - pravilno izvedena hidraulična instalacija uz OBAVEZNU AUTOMATIKU!

Imate prejak kotao za vaš grejni prostor - objekat?
Imate previše uključenja i isključenja kotla - gorionika u toku dnevnog intervala grejanja?
Imate čas vrele, čas hladne radijatore u toku dnevnog intervala grejanja?
Želite i dalje da smanjite potrošnju energenta?
Želite kontinuitet u toku grejanja?
Želite konstantno tople - mlake radijatore?
Želite konstantnu temperaturu u grejnom prostoru bez oscilacija?
Jednostavno želite komfor? 
 
Nema boljeg rešenja nego ugraditi akumulator toplote - AT (Buffer) u sistem grejanja, uz OBAVEZNU AUTOMATIKU koja predstavlja mozak takvog grejnog sistema!
 
Ukoliko ste odlučili da se upustite u ovu avanturu, onda je ne započinjite ako niste našli pravog majstora koji je kadar da ozbiljno izvede ovaj zahvat!
 
Akumulator toplote - AT (Buffer) možete da ugradite u svaki sistem grejanja, a ja ću svojim pisanjem da vam dam samo smernice za ugradnju jednog akumulatora toplote u sistem grejanja na čvrsta goriva - drva, ugalj i pelet.
Napominjem da je svaka kuća, svaki grejni prostor, svaka kotlarnica, svaka grejna instalacija, priča za sebe! Ne postoje dva ista grejna sistema, pa u skladu sa tim ovaj tekst uzmite samo kao vodilju za pravljenje novih i za unapređenje postojećih grejnih sistema.

Mnogi će se u samom startu zapitati: - Koliki kapacitet akumulatora toplote AT-a (Buffer-a) mi je zaista potreban?
Pitanje je na mestu.
Evo prostog odgovora: - Što veći, to bolje!
- Hmmm, da li je baš tako?
- I nije baš!

Cela ova priča je jako kompleksna i kada bih krenuo da pišem o svim detaljima ovaj tekst ne bi bio na blogu, već bi se pretvorio u ozbiljnu knjigu. Iz tog razloga ispričaću ovu našu priču narodskim jezikom u klot varijanti bez mnoštva inženjerskih detalja:

Pre svega treba obratiti pažnju na prostor u kotlarnici, odnosno prostor gde želite da AT bude smešten. Izmerite visinu od poda do tavanice i prema toj visini odaberite odgovarajući AT. Ukoliko ste se odlučili da vam AT konstruiše i napravi neka od specijalizovanih radionica, onda vodite računa da upravo tu visinu od poda do plafona u kotlarnici iskoristite kao maksimalnu visinu za AT. Kada proračunavate gabarite vašeg AT-a ne zaboravite da uzmete u obzir i debljinu njegove izolacije. AT treba da bude što viši, odnosno da njegovi gabariti budu nalik klasičnom bojleru, odnosno flaši - usko, a visoko.
Dobro je da kapacitet AT-a bude što veći, ali u isto vreme to predstavlja i problem, jer kod velikih kapaciteta imamo i veće rasipanje toplotne energije. Zato je veoma važno obratiti pažnju na kvalitet i debljinu izolacije AT-a.
Kod kupovine AT-a opredelite se za one sa unutrašnjim separatorom. Jesu za nijansu skuplji od ovih bez unutrašnjeg separatora, ali brzina i ravnomernost punjenja, preciznije raslojavanje, očuvanje istog i  učinak takvog AT-a će vrlo brzo opravdati tu neznatno višu cenu.
Razni proizvođači izrađuju akumulatore toplote u standardnim kapacitetima (200 lit, 300 lit, 500 lit, 800 lit, 825 lit, 1000 lit, 1250 lit, 1500 lit, 2000 lit, 3000 lit, 5000 lit...), a ukoliko ga sami izrađujete ili ste taj posao poverili nekoj specijalizovanoj radionici, onda ti kapaciteti mogu da variraju.
Za neku kasniju nadogradnju važno je znati da je moguće ugraditi dva ili više akumulatora toplote u okviru jednog grejnog sistema, a koji hidraulično mogu biti vezani redno ili paralelno ili kombinovano.
Naravno, da bi sve to hidraulički ispravno funkcionisalo NEOPHODNI su i regulatori, odnosno AUTOMATIKA koja će kontrolisati protoke i akumulaciju tople vode unutar primarne grejne petlje između kotla i AT-a, kao i potrošnju tople vode unutar sekundarnog potrošačkog kruga iz AT-a ka potrošačima.
Trebalo bi da imate proračun toplotnih gubitaka vašeg grejnog objekta i da na osnovu tog proračuna pri višegodišnjoj srednjoj temperaturi vazduha u toku zime, za mesto u kojem živite, izračunate količinu tople vode potrebnu za konstantno grejanje u standardnom dnevnom intervalu grejanja od 5h do 21:30h. Neka vam ovaj savet bude gruba vodilja za odabir kapaciteta AT-a.

Recimo da ste do sada imali najprostiji grejni sistem koji se sastoji iz dva segmenta: izvor toplote-kotao i potrošači-radijatori. To je značilo da ste se grejali direktno iz kotla, odnosno iz kotlovske akumulacije tople vode.
AT se ugrađuje između izvora toplote-kotla i potrošača-radijatora što implicira da izvorom toplote - kotlom grejemo vodu u AT-u, a grejni prostor preko potrošača-radijatora grejemo toplom vodom iz AT-a.

HIDRAULIČNA INSTALACIJA
 
Pošto se u grejnom sistemu AT ugrađuje između izvora toplote i potrošača, on hidraulično na tom mestu može biti povezan kao protočni AT ili kao tzv. AT slepo crevo.

Kada je AT spojen kao protočni AT, onda se on ujedno ponaša i kao hidraulična skretnica u grejnom sistemu. Kotao greje vodu unutar AT-a odozgo prema dole (kotlovska polazna cev direktno je spojena bočno pri vrhu AT-a), a kada se u gornjem delu AT-a dostigne određena temperatura vode, setovana na regulatoru koji preko svog senzora kontroliše temperaturu vode ka radijatorima, tada započinje grejanje grejnog prostora uključivanjem pumpe u radijatorskom krugu. Pumpa u radijatorskom krugu preko radijatorske polazne cevi direktno potiskuje toplu vodu u radijatore, a uzimajući je preko cevi koja je spojena na samom vrhu AT-a. Ohlađena voda iz radijatora vraća se u AT preko radijatorske povratne cevi koja je spojena bočno pri samom njegovom dnu. Tako ohlađena voda se meša sa vodom u dnu AT-a, a voda sa tog dna odlazi na grejanje u dno kotla cirkulacijom pumpe u kotlovskom krugu, a preko kotlovske povratne cevi koja je spojena pri dnu AT-a opozitno ili pod uglom od 100° u odnosu na radijatorsku povratnu cev. Austrijski je HERZ pobornik da se radijatorska povratna cev direktno spoji sa kotlovskom povratnom cevi preko T razdela do samog AT-a.
Izbor je na vama i uglavnom se sve svodi na to, da se  do pravih rešenjana na kraju ipak dolazi eksperimentisanjem u toku same eksploatacije.



Kada je AT spojen kao AT slepo crevo, onda je kotlovska polazna cev direktno spojena sa radijatorskom polaznom cevi, a istovremeno je preko T razdela kotlovska polazna cev povezana i sa vrhom AT-a. Radijatorska povratna cev spojena je sa kotlovskom povratnom cevi preko T razdela do samog AT-a. Ovakvom izvedbom prioritet je grejanje grejnog prostora direktno iz kotla, gde se višak tople vode koji ne odlazi za grejanje grejnog prostora sprovodi u AT, grejući ga odozgo prema dole.
Ovakvu vezu mnoga renomirana imena u branši grejanja osporavaju, kao na primer švedski Termoventiler AB. Oni kažu da ovakva veza nije toliko efikasna jer dolazi do brzog zagrejavanja kotla, te njegovog isključenja preko sigurnosnog termostata, a da je posledica toga manja efikasnost u grejanju potrošačkog kruga. Da li to baš tako? Pa u praksi i nije baš tako. Austrijski HERZ i hrvatski Centrometal recimo, podržavaju vezu AT slepo crevo.
Izbor je na vama i uglavnom se sve svodi na to, da se  do pravih rešenjana na kraju ipak dolazi eksperimentisanjem u toku same eksploatacije.


 =============================================================
 
 
PRAVILNA HIDRAULIČNA IZVEDBA PRIMARNE - KOTLOVSKE GREJNE PETLJE
(veza kotla i AT-a - Buffera) 

Preporučiću vam četiri pravilne veze kotla i AT-a uz mnoštvo dobronamernih saveta:
 
VAŽNO! - Ni u kom slučaju sa ovom vezom ne treba eksperimentisati i stavljati one komponente koje trenutno imate ili koje su vam se našle pri ruci. Isključivo koristite komponente koje su namenjene za ovu vezu. Jednostavno, ova veza treba da bude takva i nikako drugačija. Naravno, ja sam predložio komponente nekih proizvođača, a to ne znači da samo njih treba kupovati, ima ekvivalentnih komponenata i drugih proizvođača, izbor je na vama. 


1. Veza trokrakim termostatskim ventilom ESBE VTC511/512 (60/55°C) i pumpom 32/60 u kotlovskom krugu + nepovratni ventil sa metalnom klapnom (komplet cca 170 EUR)

Ovakva veza izvodi se u dve varijante:

a) veza prilikom loženja kotla na pelet
 

Ovo je najjeftinija i najčešća varijanta i preporučuje se za sve integrisane kotlove na pelet, kao i za one kotlove na čvrsto gorivo na kojima je naknadno ugrađen gorionik za sagorevanje peleta.
Treba imati na umu da primarna grejna petlja, odnosno veza između kotla i AT-a bude što kraća.
Ukoliko uslovi dozvoljavaju, težite da donji spoj kotla i AT-a, odnosno da kotlovska povratna cev, na kojoj je nepovratni ventil, pumpa i trokraki termostatski ventil, bude u horizontali ili da je u blagom padu od kotla do nepovratnog ventila ili da zavija kolenom pod pravim uglom, ali što bliže kotlu, a da do AT-a sa svim komponentama nastavi horizontalno.
Trokraki termostatski ventil, pumpu i nepovratni ventil po pravilu montirajte što bliže AT-u.
Preporučujem da odaberete trokraki termostatski ventil sa patronom - kertridžom od 60°C.
Pumpu u kotlovskom krugu (preporuka 32/60) za početak stavite na brzinu III, a kasnije eksperimentišite sa brzinama II i I, i iz odnosa brzine punjenja AT-a sa brzinom podizanja temperature u kotlu, kao i što boljeg raslojavanja vode u AT-u, pronađite balans i ostavite pumpu u toj brzini zauvek.
Nepovratni ventil neka bude što kvalitetniji i to onaj sa metalnom klapnom, a koji je predviđen za horizontalnu montažu.
Pumpu u kotlovskom krugu, kod integrisanih kotlova na pelet, neka uključuje i isključuje elektronika kotla, a kod onih kotlova na čvrsto gorivo, na kojima je ugrađen gorionik za sagorevanje peleta, pumpa slobodno može da radi u isto vreme kada radi i gorionik. Ovo se izvodi preko diferencijalnog sklopa o kojem ću pisati nešto kasnije u podnaslovu AUTOMATIKA.
Prilikom nestanka struje pumpa se zaustavlja, gravitacione cirkulacije - termosifonike nema, a nema ni potrebe za njom jer se istog momenta gasi i gorionik.

 
 
b) veza prilikom loženja kotla na drva i ugalj
 

Ovo je najjeftinija i najčešća varijanta i preporučuje se za sve kotlove na čvrsto gorivo.
Treba imati na umu da primarna grejna petlja, odnosno veza između kotla i AT-a bude što kraća.
Ukoliko uslovi dozvoljavaju, težite da donji spoj kotla i AT-a, odnosno da kotlovska povratna cev, na kojoj je nepovratni ventil spojen paralelno sa pumpom i trokrakim termostatskim ventilom (tzv. bypass), bude u horizontali ili da je u blagom padu od kotla do T račve za pumpu i nepovratni ventil ili da zavija kolenom pod pravim uglom, ali što bliže kotlu, a da do AT-a sa svim komponentama nastavi horizontalno.
Trokraki termostatski ventil, pumpu i nepovratni ventil u paraleli po pravilu montirajte što bliže AT-u.
Preporučujem da odaberete trokraki termostatski ventil sa patronom - kertridžom od 55°C.
Pumpu u kotlovskom krugu (preporuka 32/60) za početak stavite na brzinu III, a kasnije eksperimentišite sa brzinama II i I, i iz odnosa brzine punjenja AT-a sa brzinom podizanja temperature u kotlu kao i što boljeg raslojavanja vode u AT-u, pronađite balans i ostavite pumpu u toj brzini zauvek.
Nepovratni ventil neka bude što kvalitetniji (da se njegova klapna što lakše otvara kako bi imao što manji otpor gravitacionoj cirkulaciji - termosifoniki) i to onaj sa metalnom klapnom, a koji je predviđen za horizontalnu montažu.
Pumpu u kotlovskom krugu, kod kotlova na čvrsto gorivo, treba da uključuje i isključuje termostat sa kapilarom postavljenom u čauri kotla, a koji je setovan da uključuje pumpu recimo na 40°C.
Prilikom nestanka struje pumpa se zaustavlja, odmah prekidate loženje kotla, gravitaciona cirkulacija - termosifonika mora da postoji, a ista se sprovodi kroz nepovratni ventil spojen paralelno sa pumpom i trokrakim termostatskim ventilom.

=============================================================

2. Veza motorizovanim trokrakim ventilom ESBE VRG131 sa regulatorom SELTRON PROMATIC SCC30 (3+1  senzor) i motornim pogonom SELTRON PROMIX AVC05 i pumpom 32/60 u kotlovskom krugu + nepovratni ventil sa metalnom klapnom (komplet cca 350 EUR)

Preporuka je da se ovakva veza primeni prilikom loženja kotla na pelet.
 

Ovo je skuplja varijanta, ali  komfornija i preciznija s obzirom da se temperature, protok, pumpa, gorionik, kontrolišu regulatorom i preporučuje se za sve kotlove na čvrsto gorivo na kojima je naknadno ugrađen gorionik za sagorevanje peleta.
Treba imati na umu da primarna grejna petlja, odnosno veza između kotla i AT-a bude što kraća.
Ukoliko uslovi dozvoljavaju, težite da donji spoj kotla i AT-a, odnosno da kotlovska povratna cev, na kojoj je nepovratni ventil, pumpa i motorizovani trokraki ventil, bude u horizontali ili da je u blagom padu od kotla do nepovratnog ventila ili da zavija kolenom pod pravim uglom, ali što bliže kotlu, a da do AT-a sa svim komponentama nastavi horizontalno.
Motorizovani trokraki ventil, pumpu i nepovratni ventil po pravilu montirajte što bliže AT-u.
Pumpu u kotlovskom krugu (preporuka 32/60) za početak stavite na brzinu III, a kasnije eksperimentišite sa brzinama II i I, i iz odnosa brzine punjenja AT-a sa brzinom podizanja temperature u kotlu kao i što boljeg raslojavanja vode u AT-u, pronađite balans i ostavite pumpu u toj brzini zauvek.
Nepovratni ventil neka bude što kvalitetniji i to onaj sa metalnom klapnom, a koji je predviđen za horizontalnu montažu.
Pumpu u kotlovskom krugu, kod kotlova na čvrsto gorivo na kojima je naknadno ugrađen gorionik za sagorevanje peleta, uključuje i isključuje regulator SELTRON PROMATIC SCC30 koji u isto vreme preko svih informacija o temperaturama u sistemu, a koje dobija putem 3+1 senzora, otvara i zatvara trokraki mešni ventil koji je pogonjen motorom SELTRON PROMIX AVC05. Regulator se može programirati da uključuje i isključuje gorionik. Regulatori koji su takođe predviđeni za ovu namenu su: SELTRON PROMATIC SCC40, SELTRON PROMATIC ACC30 i SELTRON PROMATIC ACC40
Prilikom nestanka struje sve se zaustavlja, gravitacione cirkulacije - termosifonike nema, a nema ni potrebe za njom jer se istog momenta gasi i gorionik.

=============================================================

3. Veza pumpnom grupom sa integrisanim trokrakim termostatskim ventilom i metalnom klapnom* za gravitacionu cirkulaciju - termosifoniku usled nestanka struje ESBE LTC261/271 (cca 380 do 400 EUR)

Preporuka je da se ovakva veza primeni prilikom loženja kotla na drva, ugalj* i pelet.
 
 
Ovo je skupa i veoma pouzdana varijanta i preporučuje se za sve kotlove na čvrsto gorivo, kao i za one kotlove na čvrsto gorivo na kojima je naknadno ugrađen gorionik za sagorevanje peleta.
Treba imati na umu da primarna grejna petlja, odnosno veza između kotla i AT-a bude što kraća.
Ukoliko uslovi dozvoljavaju, težite da donji spoj kotla i AT-a, odnosno da kotlovska povratna cev, na kojoj je pumpna grupa sa integrisanim trokrakim termostatskim ventilom i metalnom klapnom, bude u horizontali ili da je u blagom padu od kotla do pumpne grupe ili da zavija kolenom pod pravim uglom, ali što bliže kotlu, a da do AT-a sa pumpnom grupom nastavi horizontalno.
Pumpnu grupu po pravilu montirajte što bliže AT-u.
Preporučujem da odaberete pumpnu grupu sa trokrakim termostatskim ventilom sa patronom - kertridžom od 60°C.
Pumpnu grupu strogo instalirajte i podesite prema uputstvima proizvođača.
Ukoliko ložite kotao na pelet, onda pumpnu grupu možete da instalirate onako kako je i došla u kutiji iz fabrike.
 
=============================================================
 
4. Veza pumpnom grupom sa integrisanim trokrakim termostatskim ventilom i automatskim ventilom za gravitacionu cirkulaciju - termosifoniku usled nestanka struje TERMOVENTILER AB LADDOMAT 21-60 (cca 400 do 420 EUR)

Preporuka je da se ovakva veza primeni prilikom loženja kotla na drva i ugalj.
 

Ovo je skupa i veoma pouzdana varijanta i preporučuje se za sve kotlove na čvrsto gorivo.
Treba imati na umu da primarna grejna petlja, odnosno veza između kotla i AT-a bude što kraća.
Ukoliko uslovi dozvoljavaju, težite da donji spoj kotla i AT-a, odnosno da kotlovska povratna cev, na kojoj je pumpna grupa sa integrisanim trokrakim termostatskim ventilom i metalnom klapnom, bude u horizontali ili da je u blagom padu od kotla do pumpne grupe ili da zavija kolenom pod pravim uglom, ali što bliže kotlu, a da do AT-a sa pumpnom grupom nastavi horizontalno.
Pumpnu grupu po pravilu montirajte što bliže AT-u.
Pumpu pumpne grupe stavite na brzinu III.
Preporučujem da odaberete pumpnu grupu sa trokrakim termostatskim ventilom sa patronom - kertridžom od 53°C.
Pumpnu grupu strogo instalirajte i podesite prema uputstvima proizvođača.
Prilikom nestanka struje pumpa se zaustavlja, odmah prekidate loženje kotla, gravitaciona cirkulacija - termosifonika mora da postoji, a ista se sprovodi kroz automatski ventil koji se nalazi pri dnu pumpne grupe. Poželjno je da što češće proveravate ispravnost ovog automatskog ventila, jer od prljavštine u cevima, odnosno u vodi, zna da zaglavljuje.

=============================================================

 
PRITISAK UNUTAR GREJNOG SISTEMA SA AKUMULATOROM TOPLOTE I IZBOR EKSPANZIONE POSUDE
 
Kao i kod grejnih sistema bez AT-a, tako i kod grejnog sistema sa AT-om pritisak u sistemu u toku grejanja dok sve pumpe rade, treba da bude maksimalno 1,5 bar. U hladnom grejnom sistemu, kao i dok pumpe miruju, pritisak  treba da bude između 1,2 bara i 1,3 bara.
Kako biste napravili pravi izbor veličine ekspanzione posude koju ćete instalirati dostavljam vam Excel file preko kojeg ćete to veoma lako izračunati. Ovom prilikom zahvaljujem istaknutom i poštovanom članu foruma o grejanju na pelet zibel32 (dajc) na dostavljenom file-u. 
Excel file možete preuzeti OVDE.

AUTOMATIKA 
  
RADNE I NOMINALNE TEMPERATURE PRIMARNE - KOTLOVSKE GREJNE PETLJE
 
Ciljana temperatura vode unutar kotla kod integrisanih kotlova na pelet, kao i kod kotlova na čvrsto gorivo na kojima je naknadno ugrađen gorionik za sagorevanje peleta treba da bude 80°C. Međutim, imajte na umu da taj interni termostat integrisanog kotla na pelet, kao i kod gorionika, sa senzorom u čauri unutar kotla, nikada ne bi trebalo da odreaguje i da isključi kotao ili gorionik. Taj interni termostat bi trebalo da odreaguje kao poslednji, tj. kao sigurnosni termostat i da isključi integrisani kotao ili gorionik ako temperatura vode u kotlu zaista dostigne 80°C, ali do ovoga ne bi smelo da dolazi.
Postavlja se pitanje: - Pa šta onda treba da isključi integrisani kotao na pelet ili gorionik i na kojoj temperaturi?
Odgovor: - Treba da ga isključi diferencijalni termostat ili tzv. diferencijalni sklop i to na temperaturi vode pri dnu AT-a za 1°C do 2°C nižoj od ciljane temperature vode u kotlu od 80°C.
- Znači da isključenje kotla ili gorionika bude na temperaturi vode od 78°C pri dnu AT-a?
- Tako je!
- Kako?
- Evo ovako!
 
DIFERENCIJANI TERMOSTAT - DIFERENCIJALNI SKLOP
 
Najjeftinija varijanta (cca 40 EUR) koju bih preporučio za diferencijalni termostat ili tzv. diferencijalni sklop, koji će uključivati i isključivati integrisani kotao na pelet ili gorionik na određenim podesivim temperaturama, je da ga sami napravite po sistemu SSM (Sam Svoj Majstor).
Sve što vam je za takav poduhvat potrebno su dva kapilarna termostata sa radnim opsegom temperatura od 0°C do 90°C i jedan rele sa postoljem, sa minimum tri radna i tri mirna kontakta i malo znanja osnova elektrotehnike.
Kapilaru jednog termostata stavićemo u čauru koja se nalazi pri vrhu AT-a i njega ćemo nazvati Tg.
Kapilaru drugog termostata stavićemo u čauru koja se nalazi pri dnu AT-a i njega ćemo nazvati Td.
Upravo ovaj kapilarni termostat Td treba da bude "komandant", odnosno on treba da bude taj koji će isključivati integrisani kotao ili gorionik onog trenutka kada je u donjem delu AT-a postignuta temperatura  od 78°C. Ujedno je to i momenat kada se smatra da je AT napunjen. Kada jednom podesite ovaj kapilarni termostat Td da isključuje integrisani kotao ili gorinik na 78°C više ga ne dirajte!
Kapilarni termostat Tg treba da uključuje integrisani kotao ili gorionik i to u nekom temperaturnom opsegu od 40°C do 60°C. Na koliko stepeni ćete ga podesiti zavisi od brzine potrošnje tople vode iz AT-a, a koja je u direktnoj sprezi sa spoljnom temperaturom. Logično, što niža spoljna temperatura, to veća brzina potrošnje tople vode iz AT-a. Preciznije rečeno, Tg treba podesiti na onoliku temperaturu uključenja kako bi se integrisani kotao ili gorionik uključili na vreme, te da krenu sa grejanjem vode u AT-u odozgo prema dole, a da pritom ne dođe do prekida grejanja u grejnim krugovima usled nedostatka minimalne temperature vode u vrhu AT-a, a koja je setovana na regulatoru koji preko svojeg senzora kontroliše temperaturu vode ka radijatorima. Na vama je da pronađete taj balans uključenja u skladu sa potrošnjom tople vode u toku grejanja - ekspoatacije pri različitim spoljnim temperaturama.
Kod onih kotlova na čvrsto gorivo, na kojima je ugrađen gorionik za sagorevanje peleta, odnosno kod veze kotla i AT-a pod brojem 1 a), o kojoj sam pisao gore u tekstu, pumpa može da radi uvek kada radi i gorionik. Ovo se izvodi preko trećeg radnog kontakta na releu koji je sastavni deo diferencijalnog sklopa.
 
Šema veze diferencijalnog sklopa sa dva kapilarna termostata i releom, koji preko svojih radnih kontakata uključuje i isključuje integrisani kotao ili gorionik kao i opciono pumpu u kotlovskom krugu, izgleda ovako:


Kod kotlova na čvrsto gorivo prilikom loženja na drva i ugalj težite da dosegnete gore preporučene temperature unutar grejnog sistema, ali veoma oprezno u smislu da prediktivno ranije prekinete sa loženjem kotla (recimo na 60°C koju očitavate na trećem termometru na AT-u gledano odozgo na dole), odnosno da nesagorelog energenta u kotlu ima samo još onoliko da se daljim njegovim izgaranjem dosegne gore preporučena temperatura od 78°C pri dnu AT-a. Za ovo tzv. prediktivno loženje kotla na drva i ugalj potrebno je iskustvo, a ono se stiče vremenom.  Preporučuje se da i kod kotlova koje ložite na drva i ugalj napravite i instalirate diferencijalni termostat - diferencijalni sklop. Sklop će tada preko Td na temperaturi od nekih 60°C  uključivati alarm i crvenu lampu u kotlarnici, što će značiti da odmah prekinete sa loženjem kotla, a preko Tg, na nekoj vama znanoj i određenoj balansnoj temperaturi, uključivati zelenu lampu koja se nalazi u sobi gde Pera ložač najčešće boravi, što će mu biti znak da momentalno siđe u kotlarnicu i nastavi sa loženjem kotla. Za ovo postoje i domišljatija rešenja, ali izbor i ideje ostaju na vama.

=============================================================
 
PRAVILNA HIDRAULIČNA IZVEDBA SEKUNDARNOG - POTROŠAČKOG GREJNOG KRUGA
(veza AT-a - Buffera i potrošača) 

Položaj kotlarnice igra veoma važnu ulogu u pravilnoj izvedbi kompletne hidraulične instalacije, a najidealnije je da je kotlarnica "potopljena", odnosno da se ona nalazi ispod nivoa svih potrošača. U tom slučaju polazni vod sa svim pripadajućim elementima za kontrolu protoka, odnosno temperature vode ka potrošačima, valjalo bi da bude iznad AT-a (sabirnica, motorizovani trokraki ventil, pumpa u potrošačkom krugu i nepovratni ventil). Napominjem da su ovo idealni uslovi. Retkost je imati sve idealno, ali kad je već tako, onda se  nadajmo da vaš izabrani majstor zna znanje i da će u samoj kotlarnici sve uspešno rešiti ozračnim lončićima i pratećim fitingom.

Sada kada u grejnom sistemu imate AT skoro je nezamislivo da akumuliranu toplotnu energiju ne trošite racionalno, odnosno da nemate kontrolu nad njenom potrošnjom. Sada vam je AUTOMATIKA potrebnija više nego ikada pre. Ja sam zagovornik da je za maksimalnu kontrolu potrošnje toplotne energije najbolje imati sve komponente koje su za to namenjene, a to su: termoglave, sobni termostat u referentnoj sobi i naravno sa njim u sprezi kvalitetan regulator u kotlarnici koji će kontrolisati protok i temperaturu vode ka potrošačima, a u zavisnosti od spoljne temperature i toplotnih gubitaka vašeg grejnog objekta.

Termoglave slobodno stavite na svaki radijator osim na radijatoru koji je najbliži kotlu. Time rasterećujemo pumpu ukoliko se sve termoglave zatvore, odnosno obezbeđujemo nesmetani protok vode. Preporučujem da termoglave na sušačima po kupatilima ne stavljate.

Po nekoj logici referentna soba unutar grejnog prostora treba da bude dnevna soba, odnosno soba gde većina ukućana najčešće boravi preko dana. Međutim ovo nije tačno. Pre svega ovo je jako kompleksna tematika o kojoj može mnogo toga da se piše, pa ću ja to uprostiti na način koji sledi.
Za referentnu sobu u kojoj će stajati sobni termostat odredite onu sobu u kojoj se temperatura ambijenta za ugodan boravak najsporije dostiže. Neka standardna temperatura ambijenta za ugodan boravak kreće se od 21°C do 23°C, pa u skladu sa tim tako i podesite sobni termostat. Sobni termostat, tj. njegov prijemnik u kotlarnici treba da bude povezan sa regulatorom koji će kontrolisati protok i temperaturu vode ka potrošačima, a u zavisnosti od spoljne temperature i toplotnih gubitaka vašeg grejnog objekta. Već sam ranije pisao o regulatoru HeatOn WCHR-01 koji je na tržištu iz odnosa, kvalitet, cena, mogućnosti, možda i najbolje rešenje, ali postoje i drugi regulatori za istu namenu. Izbor je na vama.
Savetujem vam da sobni termostat unutar referentne sobe što ređe reaguje (uključuje i isključuje grejanje), odnosno treba težiti da pri bilo kojoj spoljnoj temperaturi sistem bude u balansu, tj. da je uložena toplotna energija jednaka potrošenoj. To se najlakše postiže pronalaženjem prave krive grejanja u podešavanjima kod regulatora HeatOn WCHR-01. Takvim postavkama radijatori bi trebalo da budu konstantno topli-mlaki, a na sobnom termostatu za 0,2°C nezadovoljena zadata sobna temperatura, što implicira da imamo kontinualno grejanje bez oscilacija. Time smo obezbedili komfor, tj. ugodan boravak ukućana u grejnom prostoru, što nam je i bio primarni cilj.
 

Ukoliko imate više potrošačkih grejnih krugova onda ih razdvojite adekvatnom sabirnicom - razdelnikom koji je za to namenjen. Obavezno iza svake pumpe, u svakom grejnom krugu, treba ugraditi nepovratni ventil sa metalnom klapnom, a posle njega i slavinu za ispuštanje vode!
Imajte na umu da svaki potrošački krug ima različit zahtev za isporuku toplotne energije u zavisnosti od njegovih toplotnih gubitaka. Iz tog razloga je po svakom potrošačkom krugu (osim za PTV) OBAVEZAN TROKRAKI MEŠNI VENTIL za kontrolu protoka i temperature vode ka istim, a uz AUTOMATIKU svaki potrošački krug postaje kompletan tj. kompletno kontrolisan.
 

Automatika u sistemima grejanja je prisutna da pruži komfor, da ne razmišljamo o otvorenosti mešnog ventila, kada se i u kom trenutku šta uključuje i šta isključuje, ona takođe doprinosi uštedi energenta od nekih 3 do 5%, jer tačno na vreme odrađuje pojedine operacije, te u toku rada grejnog sistema "prazni hod" svodi na najmanju moguću meru. Međutim ko očekuje da će ugradnjom automatike u sistem grejanja smanjiti potrošnju energenta za 30% i više, taj bolje da pored kamina čita neku literaturu sa potpisom braće Grima!

Нема коментара:

Постави коментар