PAŽNJA!
Sve šeme na mom blogu su važeće u trenutku preuzimanja istih sa bloga i informativne su prirode. Zadržavam pravo na izmene zbog razvoja i unapređenja. Može doći do izmena u tehničkom opisu i karakteristikama.
Molim vas da tekst koji sledi pročitate sa velikim razumevanjem i koncentracijom! Ukoliko niste usvojili sve što je napisano ili vam i najmanja sitnica nije jasna, molim da ne ulazite ni u kakve zahvate jer ćete time sami sebi napraviti veću štetu nego korist!!!
Srđan Stanković ne snosi nikakvu odgovornost za pogrešno povezane instalacije.
=============================================
Imate dobro izolovan objekat?
Imate prejak kotao za vaš grejni prostor - objekat?
Imate previše uključenja i isključenja kotla - gorionika u toku dnevnog intervala grejanja?
Imate čas vrele, čas hladne radijatore u toku dnevnog intervala grejanja?
Želite i dalje da smanjite potrošnju energenta?
Želite momentalni start grejanja?
Želite kontinuitet u toku grejanja?
Želite konstantno tople - mlake radijatore?
Želite konstantnu temperaturu u grejnom prostoru bez oscilacija?
Jednostavno želite komfor?
Nema boljeg rešenja nego ugraditi akumulator toplote - AT (Buffer) u sistem grejanja, uz OBAVEZNU AUTOMATIKU koja predstavlja mozak takvog grejnog sistema!
Ukoliko ste odlučili da se upustite u ovu avanturu, onda je ne započinjite ako niste našli pravog majstora koji je kadar da ozbiljno izvede ovaj zahvat!
Akumulator toplote - AT (Buffer) možete da ugradite u svaki sistem grejanja, a ja ću svojim pisanjem da vam dam
samo smernice za ugradnju jednog akumulatora toplote u sistem grejanja na čvrsta goriva - drva, ugalj i pelet.
Napominjem da je svaka kuća, svaki grejni prostor, svaka kotlarnica, svaka grejna instalacija, priča za sebe! Ne postoje dva ista grejna sistema, pa u skladu sa tim ovaj tekst uzmite samo kao vodilju za pravljenje novih i za unapređenje postojećih grejnih sistema.
Mnogi će se u samom startu zapitati: - Koliki kapacitet akumulatora toplote AT-a (Buffer-a) mi je zaista potreban?
Pitanje je na mestu.
Evo prostog odgovora: - Što veći, to bolje!
- Hmmm, da li je baš tako?
- I nije baš!
Cela ova priča je jako kompleksna i kada bih krenuo da pišem o svim detaljima ovaj tekst ne bi bio na blogu, već bi se pretvorio u ozbiljnu knjigu. Iz tog razloga ispričaću ovu našu priču narodskim jezikom u klot varijanti bez mnoštva inženjerskih detalja:
Pre svega treba obratiti pažnju na prostor u kotlarnici, odnosno prostor gde želite da AT bude smešten. Izmerite visinu od poda do tavanice i prema toj visini odaberite odgovarajući AT. Ukoliko ste se odlučili da vam AT konstruiše i napravi neka od specijalizovanih radionica, onda vodite računa da upravo tu visinu od poda do plafona u kotlarnici iskoristite kao maksimalnu visinu za AT.
Kada proračunavate gabarite vašeg AT-a ne zaboravite da uzmete u obzir i debljinu njegove izolacije, a kao najvažnije je da unapred sagledate manevarski prostor do samog ulaza u kotlarnicu, kao i dimenzije vrata za ulaz u istu. Ako i može da uđe u kotlarnicu horizontalno, imajte na umu da će vam prilikom njegovog uspravljanja u samoj kotlarnici biti potrebna visina od poda do tavanice minimum onoliko kolika je dužina od donje ivice donje ravni do dijagonalno gornje ivice gornje ravni samog AT-a. Da ne dođete u situaciju da kupite AT, a da ga onda nije moguće ubaciti i smestiti u kotlarnicu!
AT treba da bude što viši, odnosno da njegovi gabariti budu nalik klasičnom bojleru, odnosno flaši - usko, a visoko.
Dobro je da kapacitet AT-a bude što veći, ali u isto vreme to predstavlja i problem, jer kod velikih kapaciteta imamo i veće rasipanje toplotne energije. Zato je veoma važno obratiti pažnju na kvalitet i debljinu izolacije AT-a.
Kod kupovine AT-a opredelite se za one sa unutrašnjim separatorom. Jesu za nijansu skuplji od ovih bez unutrašnjeg separatora, ali brzina i ravnomernost punjenja, preciznije raslojavanje, očuvanje istog i učinak takvog AT-a će vrlo brzo opravdati tu neznatno višu cenu.
Razni proizvođači izrađuju akumulatore toplote u standardnim kapacitetima (200 lit, 300 lit, 500 lit, 800 lit, 825 lit, 1000 lit, 1250 lit, 1500 lit, 2000 lit, 3000 lit, 5000 lit...), a ukoliko ga sami izrađujete ili ste taj posao poverili nekoj specijalizovanoj radionici, onda ti kapaciteti mogu da variraju.
Za neku kasniju nadogradnju važno je znati da je moguće ugraditi dva ili više akumulatora toplote u okviru jednog grejnog sistema, a koji hidraulično mogu biti vezani redno ili paralelno ili kombinovano.
Naravno, da bi sve to hidraulički ispravno funkcionisalo NEOPHODNI su i regulatori, odnosno AUTOMATIKA koja će kontrolisati protoke i akumulaciju tople vode unutar primarne grejne petlje između kotla i AT-a, kao i potrošnju tople vode unutar sekundarnog potrošačkog kruga iz AT-a ka potrošačima.
Trebalo bi da imate proračun toplotnih gubitaka vašeg grejnog objekta i da na osnovu tog proračuna pri višegodišnjoj srednjoj temperaturi vazduha u toku zime, za mesto u kojem živite, izračunate količinu tople vode potrebnu za konstantno grejanje u standardnom dnevnom intervalu grejanja od 5h do 21:30h.
Neka nazvanična matematika kako proračunati kapacitet AT-a koji nam je potreban, a prema snazi kotla, je sledeća:
Minimalni kapacitet AT-a proračunava se množenjem jednog kilovata snage kotla sa 20 litara vode.
Primer: Kotao snage 32KW x 20 litara vode po svakom kilovatu = 640 litara minimalni kapacitet AT-a
Optimalni kapacitet AT-a proračunava množenjem jednog kilovata snage kotla sa 55 litara vode.
Primer: Kotao snage 32KW x 55 litara vode po svakom kilovatu = 1760 litara optimalni kapacitet AT-a
Neka vam ovaj savet bude
samo gruba vodilja za odabir kapaciteta AT-a.
Recimo da ste do sada imali najprostiji grejni sistem koji se sastoji iz dva segmenta: izvor toplote-kotao i potrošači-radijatori. To je značilo da ste se grejali direktno iz kotla, odnosno iz kotlovske akumulacije tople vode.
AT se ugrađuje između izvora toplote-kotla i potrošača-radijatora što implicira da izvorom toplote - kotlom grejemo vodu u AT-u, a grejni prostor preko potrošača-radijatora grejemo toplom vodom iz AT-a.
HIDRAULIČNA INSTALACIJA
Pošto se u grejnom sistemu AT ugrađuje između izvora toplote i potrošača, on hidraulično na tom mestu može biti povezan kao
protočni AT ili kao tzv.
AT slepo crevo.
Kada je AT spojen kao
protočni AT, onda se on ujedno ponaša i kao hidraulična skretnica u grejnom sistemu. Kotao greje vodu unutar AT-a odozgo prema dole (kotlovska polazna cev direktno je spojena bočno pri vrhu AT-a), a kada se u gornjem delu AT-a dostigne određena temperatura vode, setovana na regulatoru koji preko svog senzora kontroliše temperaturu vode ka radijatorima, tada započinje grejanje grejnog prostora uključivanjem pumpe u radijatorskom krugu. Pumpa u radijatorskom krugu preko radijatorske polazne cevi direktno potiskuje toplu vodu u radijatore, a uzimajući je preko cevi koja je spojena
na samom vrhu AT-a. Ohlađena voda iz radijatora vraća se u AT preko radijatorske povratne cevi koja je spojena bočno pri samom njegovom dnu. Tako ohlađena voda se meša sa vodom u dnu AT-a, a voda sa tog dna odlazi na grejanje u dno kotla cirkulacijom pumpe u kotlovskom krugu, a preko kotlovske povratne cevi koja je spojena pri dnu AT-a opozitno ili pod uglom od 100
° u odnosu na radijatorsku povratnu cev. Austrijski je HERZ pobornik da se radijatorska povratna cev direktno spoji sa kotlovskom povratnom cevi preko T razdela do samog AT-a.
Izbor je na vama i uglavnom se sve svodi na to, da se do pravih rešenja na kraju ipak dolazi eksperimentisanjem u toku same eksploatacije grejnog sistema.
Kada je AT spojen kao
AT slepo crevo, onda je kotlovska polazna cev direktno spojena sa radijatorskom polaznom cevi, a istovremeno je preko T razdela kotlovska polazna cev povezana i
sa vrhom AT-a. Radijatorska povratna cev spojena je sa kotlovskom povratnom cevi preko T razdela do samog AT-a. Ovakvom izvedbom prioritet je grejanje grejnog prostora direktno iz kotla, gde se višak tople vode koji ne odlazi za grejanje grejnog prostora sprovodi u AT, grejući ga odozgo prema dole.
Ovakvu vezu mnoga renomirana imena u branši grejanja osporavaju, smatraju da ista nije hidraulično ispravna. Donekle i jesu u pravu, jer i u polaznoj i u povratnoj magistarali imamo dvosmeran protok fluida-vode! Na primer švedski Termoventiler AB kaže da ovakva veza nije toliko efikasna jer dolazi do brzog zagrevanja kotla, te njegovog isključenja preko sigurnosnog termostata, a da je posledica toga smanjena efikasnost grejanja potrošačkog kruga. Da li to baš tako? Pa u praksi i nije baš tako. Austrijski HERZ i hrvatski Centrometal recimo, podržavaju vezu AT slepo crevo.
Izbor je na vama, uglavnom se sve svodi na to, da se na kraju do pravih rešenja ipak dolazi eksperimentisanjem u toku same eksploatacije grejnog sistema.
=============================================================
PRAVILNA HIDRAULIČNA IZVEDBA PRIMARNE - KOTLOVSKE GREJNE PETLJE
(veza kotla i AT-a - Buffera)
Preporučiću vam četiri pravilne veze kotla i AT-a uz mnoštvo dobronamernih saveta:
VAŽNO! - Ni u kom slučaju sa ovom vezom ne treba eksperimentisati i stavljati one komponente koje trenutno imate ili koje su vam se našle pri ruci. Isključivo koristite komponente koje su namenjene za ovu vezu. Jednostavno, ova veza treba da bude takva i nikako drugačija - AXIOM. Naravno, ja sam predložio komponente nekih proizvođača, a to ne znači da samo njih treba kupovati, ima ekvivalentnih komponenata i drugih proizvođača, izbor je na vama.
Korisna literatura -
LINK
1. Veza trokrakim termostatskim ventilom
ESBE VTC511/512 (60
°C) i pumpom 32-60 u kotlovskom krugu + nepovratni ventil sa metalnom klapnom
(komplet cca 270 EUR)
Ovakva veza izvodi se u dve varijante:
a) veza prilikom loženja kotla na pelet
Ovo je najjeftinija i najčešća varijanta i prevashodno se preporučuje za sve kotlove na čvrsto gorivo na kojima je naknadno ugrađen gorionik za sagorevanje peleta, kao i za sve integrisane kotlove na pelet.
Treba imati na umu da primarna grejna petlja, odnosno veza između kotla i AT-a bude što kraća. Ako ste zbog nedostatka prostora prinuđeni da razdvojite kotao i AT, onda je veoma važno da AT bude što bliže potrošačima, a kompletnu primarnu grejnu petlju kvalitetno izolovati.
Kod većih rastojanja između kotla i AT-a trokraki termostatski ventil, pumpu i nepovratni ventil po pravilu obavezno montirajte što bliže AT-u.
Kako bismo imali minimalnu nesmetanu gravitacionu cirkulaciju - termosifoniku (mada je ista u ovakvoj postavci skoro pa nemoguća) u smeru od kotla ka AT-u, a ukoliko okolnosti nalažu da se kod kotlova na čvrsto gorivo na kojima je naknadno ugrađen gorionik za sagorevanje peleta, vratimo na loženje kotla na drva i ugalj, pozicioniranje kotla i AT-a po visini je veoma važno! Ukoliko uslovi dozvoljavaju, uvek težite da kotao, koliko god je to moguće, bude ispod nivoa AT-a, odnosno da je povratni ulazni otvor u kotao (povratna cev) minimalno bar za prečnik cevi niži od ulaznog otvora AT-a pri njegovom dnu. Ovo pravilo implicira da donji spoj kotla i AT-a, odnosno da kotlovska povratna cev, na kojoj je nepovratni ventil, pumpa i trokraki termostatski ventil, bude u blagom padu od AT-a ka kotlu.
Preporučujem da odaberete trokraki termostatski ventil sa patronom - kertridžom od 60°C.
Pumpu u kotlovskom krugu (preporuka 32-60) za početak stavite na brzinu III, a u toku eksploatacije grejnog sistema eksperimentišite sa brzinama II i I, i iz odnosa brzine punjenja AT-a sa brzinom podizanja temperature u kotlu, kao i što boljeg raslojavanja vode u AT-u, pronađite balans i ostavite pumpu u toj brzini zauvek.
Nepovratni ventil neka bude što kvalitetniji i to onaj sa metalnom klapnom, a koji je predviđen za horizontalnu montažu.
Kod ovakve izvedbe jedno od najvažnijih pitanja je kako i čime kontrolisati rad pumpe u kotlovskom krugu. Postoje mnoga rešenja, ja iznosim moje najjednostavnije i najjeftinije.
Ukoliko posedujete integrisani kotao na pelet, a koji ima svoju integrisanu pumpu (pumpa u sklopu kotla) i koja je kontrolisana od strane elektronike kotla, MORAĆETE da je raskačite sa te iste elektronike i da njen rad kontrolišete preko diferencijalnog sklopa sa nadogradnjom kako sledi dole u tekstu.
Diferencijalni sklop MORA da bude nadograđen sa vremenskim releom kako bi pumpa u kotlovskom krugu nastavila sa radom i posle impulsa za gašenje gorionika-kotla, a sve do momenta potpunog gašenja plamena na gorioniku, odnosno do izjednačavanja-balansa temperature kotla sa temperaturom u vrhu AT-a.
Iznad navedeno važi i za pumpu u kotlovskom krugu kod svih kotlova na čvrsto gorivo na kojima je naknadno ugrađen gorionik za sagorevanje peleta.
Sve ovo izvodi se preko već pomenutog diferencijalnog sklopa sa nadogradnjom o kojem ću pisati nešto kasnije u podnaslovu AUTOMATIKA.
Prilikom nestanka struje pumpa se zaustavlja, gravitacione cirkulacije - termosifonike nema, a nema ni potrebe za njom jer se istog momenta gasi i gorionik.
b) veza prilikom loženja kotla na
drva i ugalj
Ovo je najjeftinija i najčešća varijanta i preporučuje se za sve kotlove na čvrsto gorivo.
Treba imati na umu da primarna grejna petlja, odnosno veza između kotla i AT-a bude što kraća. Ako ste zbog nedostatka prostora prinuđeni da razdvojite kotao i AT, onda je veoma važno da AT bude što bliže potrošačima, a kompletnu primarnu grejnu petlju kvalitetno izolovati.
Kod većih rastojanja između kotla i AT-a trokraki termostatski ventil, pumpu i nepovratni ventil u paraleli po pravilu obavezno montirajte što bliže AT-u.
Kako bismo imali minimalnu nesmetanu gravitacionu cirkulaciju - termosifoniku (mada je ista u ovakvoj postavci skoro pa nemoguća) u smeru od kotla ka AT-u, pozicioniranje kotla i AT-a po visini je veoma važno! Ukoliko uslovi dozvoljavaju, uvek težite da kotao, koliko god je to moguće, bude ispod nivoa AT-a, odnosno da je povratni ulazni otvor u kotao (povratna cev) minimalno bar za prečnik cevi niži od ulaznog otvora AT-a pri njegovom dnu. Ovo pravilo implicira da donji spoj kotla i AT-a, odnosno da kotlovska povratna cev, na kojoj je nepovratni ventil sa metalnom klapnom za horizontalnu montažu spojen paralelno sa još jednim opružnim nepovratnim ventilom, pumpom i trokrakim termostatskim ventilom (tzv. bypass), bude u blagom padu od AT-a ka kotlu.
Preporučujem da odaberete trokraki termostatski ventil sa patronom - kertridžom od 60°C.
Pumpu u kotlovskom krugu (preporuka 32-60) za početak stavite na brzinu III, a u toku eksploatacije grejnog sistema eksperimentišite sa brzinama II i I, i iz odnosa brzine punjenja AT-a sa brzinom podizanja temperature u kotlu kao i što boljeg raslojavanja vode u AT-u, pronađite balans i ostavite pumpu u toj brzini zauvek.
Nepovratni ventil na kotlovskoj povratnoj cevi neka bude što kvalitetniji (da se klapna nepovratnog ventila što lakše otvara kako bi pružao najmanji mogući otpor minimalnoj gravitacionoj cirkulaciji - termosifoniki) i to onaj sa metalnom klapnom, a koji je predviđen za horizontalnu montažu.
Pumpu u kotlovskom krugu kod kotlova na čvrsto gorivo treba da uključuje i isključuje tzv. dimovodni termostat postavljen na dimnjači kotla, a koji je setovan da uključuje pumpu na temperaturi dimnih gasova oko 100°C, a da isključuje pumpu na temperaturi dimnih gasova oko 86°C. Do pravih pragova uključenja i isključenja pumpe u kotlovskom krugu dolazi se eksperimentisanjem u toku same eksploatacije grejnog sistema, odnosno do izjednačavanja-balansa temperature kotla sa temperaturom u vrhu AT-a.
Prilikom nestanka struje pumpa se zaustavlja, odmah prekidate loženje kotla, neka minimalna gravitaciona cirkulacija - termosifonika bi trebalo da postoji, a ista se sprovodi kroz nepovratni ventil spojen paralelno sa još jednim nepovratnim ventilom, pumpom i trokrakim termostatskim ventilom.
=============================================================
2. Veza motorizovanim trokrakim ventilom
IVAR sa regulatorom
SELTRON PROMATIC SCC30 (3+1 senzor)
i motornim pogonom
SELTRON PROMIX AVC05 i pumpom 32-60 u kotlovskom krugu + nepovratni ventil sa metalnom klapnom
(komplet cca 450 EUR)
Preporuka je da se ovakva veza primeni prilikom loženja kotla na pelet.
Ovo je skuplja varijanta, ali komfornija i preciznija s obzirom da se temperature, protok, pumpa, gorionik, kontrolišu
SELTRON regulatori konstantne temperature i prevashodno se
preporučuje za sve kotlove na čvrsto gorivo na kojima je naknadno ugrađen gorionik za sagorevanje peleta, kao i za sve integrisane kotlove na pelet.
Treba imati na umu da primarna grejna petlja, odnosno veza između kotla i AT-a bude što kraća. Ako ste zbog nedostatka prostora prinuđeni da razdvojite kotao i AT, onda je veoma važno da AT bude što bliže potrošačima, a kompletnu primarnu grejnu petlju kvalitetno izolovati.
Kod većih rastojanja između kotla i AT-a motorizovani trokraki ventil, pumpu i nepovratni ventil po pravilu obavezno montirajte što bliže AT-u.
Kako bismo imali minimalnu nesmetanu gravitacionu cirkulaciju - termosifoniku (mada je ista u ovakvoj postavci skoro pa nemoguća) u smeru od kotla ka AT-u, a ukoliko okolnosti nalažu da se vratimo na loženje kotla na drva i ugalj, pozicioniranje kotla i AT-a po visini je veoma važno! Ukoliko uslovi dozvoljavaju, uvek težite da kotao, koliko god je to moguće, bude ispod nivoa AT-a, odnosno da je povratni ulazni otvor u kotao (povratna cev) minimalno bar za prečnik cevi niži od ulaznog otvora AT-a pri njegovom dnu. Ovo pravilo implicira da donji spoj kotla i AT-a, odnosno da kotlovska povratna cev, na kojoj je nepovratni ventil, pumpa i motorizovani trokraki ventil, bude u blagom padu od AT-a ka kotlu.
Pumpu u kotlovskom krugu (preporuka 32-60) za početak stavite na brzinu III, a u toku eksploatacije grejnog sistema eksperimentišite sa brzinama II i I, i iz odnosa brzine punjenja AT-a sa brzinom podizanja temperature u kotlu kao i što boljeg raslojavanja vode u AT-u, pronađite balans i ostavite pumpu u toj brzini zauvek.
Nepovratni ventil neka bude što kvalitetniji i to onaj sa metalnom klapnom, a koji je predviđen za horizontalnu montažu.
Ukoliko posedujete integrisani kotao na pelet, a koji ima svoju integrisanu pumpu (pumpa u sklopu kotla) i koja je kontrolisana od strane elektronike kotla, MORAĆETE da je raskačite sa te iste elektronike i da je povežete na SELTRON regulator konstantne temperature koji će preuzeti kontrolu nad njom.
Pumpu u kotlovskom krugu, kod kotlova na čvrsto gorivo na kojima je naknadno ugrađen gorionik za sagorevanje peleta, uključuje i isključuje regulator konstantne temperature
SELTRON SCC30 koji u isto vreme preko svih informacija o temperaturama u sistemu, a koje dobija putem 3+1 senzora, otvara i zatvara trokraki mešni ventil koji je pogonjen motorom
SELTRON PROMIX AVC05.
Regulator istovremeno može da radi i kao diferencijani sklop, kontroliše punjenje AT-a, odnosno uključuje i isključuje kotao-gorionik. Regulatori konstantne temperature koji su takođe predviđeni za ovu namenu su:
SELTRON SCC40,
SELTRON ACD10 i
SELTRON ACD20.
Prilikom nestanka struje sve se zaustavlja, gravitacione cirkulacije - termosifonike nema, a nema ni potrebe za njom jer se istog momenta gasi i gorionik.
=============================================================
3. Veza pumpnom grupom sa integrisanim trokrakim termostatskim ventilom i
metalnom klapnom* za gravitacionu cirkulaciju - termosifoniku usled nestanka struje
ESBE LTC261/271 (cca 480 do 500 EUR)
Preporuka je da se ovakva veza primeni prilikom loženja kotla na drva, ugalj* i pelet.
Ovo je skupa i veoma pouzdana varijanta i preporučuje se za sve kotlove na čvrsto gorivo, kao i za one kotlove na čvrsto gorivo na kojima je naknadno ugrađen gorionik za sagorevanje peleta.
Treba imati na umu da primarna grejna petlja, odnosno veza između kotla i AT-a bude što kraća. Ako ste zbog nedostatka prostora prinuđeni da razdvojite kotao i AT, onda je veoma važno da AT bude što bliže potrošačima, a kompletnu primarnu grejnu petlju kvalitetno izolovati.
Kod većih rastojanja između kotla i AT-a pumpnu grupu po pravilu obavezno montirajte što bliže AT-u.
Kako bismo imali minimalnu nesmetanu gravitacionu cirkulaciju - termosifoniku (mada je ista u ovakvoj postavci skoro pa nemoguća) u smeru od kotla ka AT-u, kod loženja kotla na drva i ugalj, pozicioniranje kotla i AT-a po visini je veoma važno! Ukoliko uslovi dozvoljavaju, uvek težite da kotao, koliko god je to moguće, bude ispod nivoa AT-a, odnosno da je povratni ulazni otvor u kotao (povratna cev) minimalno bar za prečnik cevi niži od ulaznog otvora AT-a pri njegovom dnu. Ovo pravilo implicira da donji spoj kotla i AT-a, odnosno da kotlovska povratna cev, na kojoj je pumpna grupa sa integrisanim trokrakim termostatskim ventilom i metalnom klapnom, bude u blagom padu od AT-a ka kotlu.
Pumpu pumpne grupe stavite na brzinu III.
Preporučujem da odaberete pumpnu grupu sa trokrakim termostatskim ventilom sa patronom - kertridžom od 60°C.
Pumpnu grupu instalirajte i podesite strogo prema uputstvima proizvođača.
Ukoliko ložite kotao na pelet, onda pumpnu grupu možete da instalirate onako kako je i došla u kutiji iz fabrike.
=============================================================
4. Veza pumpnom grupom sa integrisanim trokrakim termostatskim ventilom i automatskim ventilom za gravitacionu cirkulaciju - termosifoniku usled nestanka struje
TERMOVENTILER AB LADDOMAT 21-60 (cca 500 do 520 EUR)
Preporuka je da se ovakva veza primeni prilikom loženja kotla na drva i ugalj.
Ovo je skupa i veoma pouzdana varijanta i preporučuje se za sve kotlove na čvrsto gorivo.
Treba imati na umu da primarna grejna petlja, odnosno veza između kotla i AT-a bude što kraća. Ako ste zbog nedostatka prostora prinuđeni da razdvojite kotao i AT, onda je veoma važno da AT bude što bliže potrošačima, a kompletnu primarnu grejnu petlju kvalitetno izolovati.
Kod većih rastojanja između kotla i AT-a pumpnu grupu po pravilu obavezno montirajte što bliže AT-u.
Kako bismo imali minimalnu nesmetanu gravitacionu cirkulaciju - termosifoniku (mada je ista u ovakvoj postavci skoro pa nemoguća) u smeru od kotla ka AT-u, pozicioniranje kotla i AT-a po visini je veoma važno! Ukoliko uslovi dozvoljavaju, uvek težite da kotao, koliko god je to moguće, bude ispod nivoa AT-a, odnosno da je povratni ulazni otvor u kotao (povratna cev) minimalno bar za prečnik cevi niži od ulaznog otvora AT-a pri njegovom dnu. Ovo pravilo implicira da donji spoj kotla i AT-a, odnosno da kotlovska povratna cev, na kojoj je pumpna grupa sa integrisanim trokrakim termostatskim ventilom i metalnom klapnom, bude u blagom padu od AT-a ka kotlu.
Pumpu pumpne grupe stavite na brzinu III.
Preporučujem da odaberete pumpnu grupu sa trokrakim termostatskim ventilom sa patronom - kertridžom od 63°C.
Pumpnu grupu instalirajte i podesite strogo prema uputstvima proizvođača.
Prilikom nestanka struje pumpa se zaustavlja, odmah prekidate loženje kotla, neka minimalna gravitaciona cirkulacija - termosifonika bi trebalo da postoji, a ista se sprovodi kroz automatski ventil koji se nalazi pri dnu pumpne grupe. Poželjno je da što češće proveravate ispravnost ovog automatskog ventila, jer od prljavštine u cevima, odnosno u vodi, zna da zaglavljuje.
=============================================================
PRITISAK UNUTAR GREJNOG SISTEMA SA AKUMULATOROM TOPLOTE I IZBOR EKSPANZIONE POSUDE
Kao i kod grejnih sistema bez AT-a, tako i kod grejnog sistema sa AT-om pritisak u sistemu u toku grejanja dok sve pumpe rade, treba da bude maksimalno 1,5 bar. U hladnom grejnom sistemu, kao i dok pumpe miruju, pritisak treba da bude između 1,2 bara i 1,3 bara.
Kako biste napravili pravi izbor veličine ekspanzione posude koju ćete instalirati dostavljam vam Excel file preko kojeg ćete to veoma lako izračunati. Ovom prilikom zahvaljujem istaknutom i poštovanom članu foruma o grejanju na pelet
zibel32 (dajc) na dostavljenom file-u.
Excel file možete preuzeti
OVDE.
AUTOMATIKA
RADNE I NOMINALNE TEMPERATURE PRIMARNE - KOTLOVSKE GREJNE PETLJE
Ne zaboravite da izolujete i kotlarnicu. Kotlarnica bi po pravilu trebalo da ima dotok dovoljne količine svežeg vazduha (kiseonika) radi boljeg sagorevanja energenta! U toku loženja kotla, samim njegovim isijavanjem, u kotlarnici bi trebalo da imate temperaturu ambijenta od minimum 19°C i više. Ukoliko je temperatura u kotlarnici ispod 19°C u toku loženja kotla, trebalo bi da se pod hitno pozabavite izolacijom same kotlarnice, jer ćete u suprotnom imati smanjenu efikasnost grejanja, kao i veću potrošnju energenta.
Ciljana temperatura vode unutar kotla kod integrisanih kotlova na pelet, kao i kod kotlova na čvrsto gorivo na kojima je naknadno ugrađen gorionik za sagorevanje peleta treba da bude 80°C. Ciljana temperatura može da ide i do 86°C max., ali sve preko toga je po mom mišljenju prevashodno nebezbedno, nepotrebno i štetno po sam kotao i ostalu opremu unutar grejnog sistema.
Imajte na umu da interni termostat integrisanog kotla na pelet, kao i kod gorionika, sa senzorom u čauri unutar kotla, nikada ne bi trebalo da odreaguje i da isključi kotao ili gorionik. Taj interni termostat bi trebalo da odreaguje kao poslednji, tj. kao sigurnosni termostat i da isključi integrisani kotao ili gorionik ako temperatura vode u kotlu zaista dostigne 80°C, ali do ovoga ne bi smelo da dolazi.
Postavlja se pitanje: - Pa šta onda treba da isključi integrisani kotao na pelet ili gorionik i na kojoj temperaturi?
Odgovor: - Treba da ga isključi diferencijalni termostat ili tzv. diferencijalni sklop i to na temperaturi vode pri dnu AT-a za 1°C do 2°C nižoj od ciljane temperature vode u kotlu od 80°C.
- Znači da isključenje kotla ili gorionika bude na temperaturi vode od 78°C pri dnu AT-a?
- Tako je!
- Kako?
- Evo ovako!
DIFERENCIJANI TERMOSTAT - DIFERENCIJALNI SKLOP
Najjeftinija varijanta (cca 70 EUR) koju bih preporučio za diferencijalni termostat ili tzv. diferencijalni sklop, koji će uključivati i isključivati integrisani kotao na pelet ili gorionik na određenim podesivim temperaturama, je da ga sami napravite po sistemu SSM (Sam Svoj Majstor).
Sve što vam je za takav poduhvat potrebno su
dva kapilarna termostata sa radnim opsegom temperatura od 0
°C do 90
°C i jedan
rele sa
postoljem, sa minimum tri radna i tri mirna kontakta i malo znanja osnova elektrotehnike.
Kapilaru jednog termostata stavićemo u čauru koja se nalazi pri samom vrhu AT-a i njega ćemo nazvati Tg.
Kapilaru drugog termostata stavićemo u čauru koja se nalazi pri dnu AT-a, ali obavezno iznad povratne cevi, i njega ćemo nazvati Td.
Upravo ovaj kapilarni termostat Td treba da bude "komandant", odnosno on treba da bude taj koji će isključivati integrisani kotao ili gorionik onog trenutka kada je u donjem delu AT-a postignuta temperatura od 78°C. Ujedno je to i momenat kada se smatra da je AT napunjen. Kada jednom podesite ovaj kapilarni termostat Td da isključuje integrisani kotao ili gorinik na 78°C više ga ne dirajte!
Kapilarni termostat Tg treba da uključuje integrisani kotao ili gorionik i to u nekom temperaturnom opsegu od 40°C do 60°C. Na koliko stepeni ćete ga podesiti zavisi od brzine potrošnje tople vode iz AT-a, a koja je u direktnoj sprezi sa spoljnom temperaturom. Logično, što niža spoljna temperatura, to veća brzina potrošnje tople vode iz AT-a. Preciznije rečeno, Tg treba podesiti na onoliku temperaturu uključenja kako bi se integrisani kotao ili gorionik uključili na vreme, te da krenu sa grejanjem vode u AT-u odozgo prema dole, a da pritom ne dođe do prekida grejanja u grejnim krugovima usled nedostatka minimalne temperature vode u vrhu AT-a, a koja je setovana na regulatoru koji preko svojeg senzora kontroliše temperaturu vode ka radijatorima. Na vama je da pronađete taj balans uključenja u skladu sa potrošnjom tople vode u toku grejanja - ekspoatacije pri različitim spoljnim temperaturama.
Kod onih kotlova na čvrsto gorivo, na kojima je ugrađen gorionik za sagorevanje peleta, kao i kod integrisanih kotlova na pelet, odnosno kod veze kotla i AT-a pod brojem 1 a), o kojoj sam pisao gore u tekstu, pumpa može da radi uvek kada radi i gorionik. U tom slučaju diferencijani sklop preuzima kontrolu rada pumpe u kotlovskom krugu, ali ga treba nadograditi.
Diferencijalni sklop MORA da bude nadograđen sa vremenskim releom kako bi pumpa u kotlovskom krugu nastavila sa radom i posle impulsa za gašenje gorionika-kotla, a sve do momenta potpunog gašenja plamena na gorioniku, odnosno do izjednačavanja-balansa temperature kotla sa temperaturom u vrhu AT-a.
Šema veze diferencijalnog sklopa sa dva kapilarna termostata i releom, koji preko svojih radnih kontakata uključuje i isključuje integrisani kotao ili gorionik kao i opciono pumpu u kotlovskom krugu (nadogradnja), izgleda ovako:
Kod kotlova na čvrsto gorivo prilikom loženja na drva i ugalj težite da dosegnete gore preporučene temperature unutar grejnog sistema, ali veoma oprezno u smislu da prediktivno ranije prekinete sa loženjem kotla (recimo na 60°C koju očitavate na trećem termometru na AT-u gledano odozgo na dole), odnosno da nesagorelog energenta u kotlu ima samo još onoliko da se daljim njegovim izgaranjem dosegne gore preporučena temperatura od 78°C pri dnu AT-a. Za ovo tzv. prediktivno loženje kotla na drva i ugalj potrebno je iskustvo, a ono se stiče vremenom. Preporučuje se da i kod kotlova koje ložite na drva i ugalj napravite i instalirate diferencijalni termostat - diferencijalni sklop. Sklop će tada preko Td na temperaturi od nekih 60°C uključivati alarm i crvenu lampu u kotlarnici, što će značiti da odmah prekinete sa loženjem kotla, a preko Tg, na nekoj vama znanoj i određenoj balansnoj temperaturi, uključivati zelenu lampu koja se nalazi u sobi gde Pera ložač najčešće boravi, što će mu biti znak da momentalno siđe u kotlarnicu i nastavi sa loženjem kotla. Za ovo postoje i domišljatija rešenja, ali izbor i ideje ostaju na vama.
=============================================================
PRAVILNA HIDRAULIČNA IZVEDBA SEKUNDARNOG - POTROŠAČKOG GREJNOG KRUGA
(veza AT-a - Buffera i potrošača)
Položaj kotlarnice igra veoma važnu ulogu u pravilnoj izvedbi kompletne hidraulične instalacije, a idealno je da je kotlarnica "potopljena", odnosno da se ona nalazi ispod nivoa svih potrošača. U tom slučaju polazni vod sa svim pripadajućim elementima za kontrolu protoka, odnosno temperature vode ka potrošačima, valjalo bi da bude iznad AT-a (sabirnica, motorizovani
trokraki ventil, pumpa u potrošačkom krugu i nepovratni ventil). Napominjem da su ovo idealni uslovi. Retkost je imati sve idealno, ali kad je već tako, onda se nadajmo da vaš izabrani majstor zna znanje i da će u samoj kotlarnici sve uspešno rešiti ozračnim lončićima i pratećim fitingom.
Sada kada u grejnom sistemu imate AT skoro je nezamislivo da akumuliranu toplotnu energiju ne trošite racionalno, odnosno da nemate kontrolu nad njenom potrošnjom. Sada vam je AUTOMATIKA potrebnija više nego ikada pre. Ja sam zagovornik da je za maksimalnu kontrolu potrošnje toplotne energije najbolje imati sve komponente koje su za to namenjene, a to su: termoglave, sobni termostat u referentnoj sobi i naravno sa njim u sprezi kvalitetan regulator u kotlarnici koji će kontrolisati protok i temperaturu vode ka potrošačima, a u zavisnosti od spoljne temperature i toplotnih gubitaka vašeg grejnog objekta.
Termoglave slobodno stavite na svaki radijator osim na radijatoru koji je najbliži kotlu. Time rasterećujemo pumpu ukoliko se sve termoglave zatvore, odnosno obezbeđujemo nesmetani protok vode. Preporučujem da termoglave na sušačima po kupatilima ne stavljate, kao i na radijatoru u referentnoj sobi gde se nalazi sobni termostat.
Po nekoj logici referentna soba unutar grejnog prostora treba da bude dnevna soba, odnosno soba gde većina ukućana najčešće boravi preko dana. Međutim ovo nije tačno. Pre svega ovo je jako kompleksna tematika o kojoj može mnogo toga da se piše, pa ću ja to uprostiti na način koji sledi.
Za referentnu sobu u kojoj će stajati sobni termostat odredite onu sobu u kojoj se temperatura ambijenta za ugodan boravak najsporije dostiže.
Neka standardna temperatura ambijenta za ugodan boravak kreće se od 21°C do 23°C, pa u skladu sa tim tako i podesite sobni termostat. Sobni termostat, tj. njegov prijemnik u kotlarnici treba da bude povezan sa regulatorom koji će kontrolisati protok i temperaturu vode ka potrošačima, a u zavisnosti od spoljne temperature i toplotnih gubitaka vašeg grejnog objekta. Već sam ranije pisao o regulatoru
HeatOn WCHR-01 koji je na tržištu iz odnosa, kvalitet, cena, mogućnosti, možda i najbolje rešenje, ali postoje i drugi regulatori za istu namenu. Izbor je na vama.
Savetujem vam da sobni termostat unutar referentne sobe što ređe reaguje (uključuje i isključuje grejanje), odnosno treba težiti da pri bilo kojoj spoljnoj temperaturi sistem bude u balansu, tj. da je uložena toplotna energija jednaka potrošenoj. To se najlakše postiže pronalaženjem prave krive grejanja u podešavanjima kod regulatora
HeatOn WCHR-01. Takvim postavkama radijatori bi trebalo da budu konstantno topli-mlaki, a na sobnom termostatu za 0,2°C nezadovoljena zadata sobna temperatura, što implicira da imamo kontinualno grejanje bez oscilacija. Time smo obezbedili komfor, tj. ugodan boravak ukućana u grejnom prostoru, što nam je i bio primarni cilj, odnosno odgovorili smo na sva pitanja s početka ovog teksta.
Ukoliko imate više potrošačkih grejnih krugova onda ih razdvojite adekvatnom
sabirnicom - razdelnikom koji je za to namenjen.
Obavezno iza svake pumpe, u svakom grejnom krugu, treba ugraditi opružni nepovratni ventil, a posle njega i slavinu za ispuštanje vode. Paralelno sa ovom slavinom na polaznom vodu ugradite još jednu slavinu na povratnom vodu iz svakog grejnog kruga! Preko tih slavina imate mogućnost da kasnije ispustite vodu, te ispirate od eventualne prljavštine svaki grejni krug posebno.
Imajte na umu da svaki potrošački krug ima različit zahtev za isporuku toplotne energije u zavisnosti od njegovih toplotnih gubitaka. Iz tog razloga je po svakom potrošačkom krugu (osim za PTV) OBAVEZAN TROKRAKI MEŠNI VENTIL za kontrolu protoka i temperature vode ka istim, a uz AUTOMATIKU svaki potrošački krug postaje kompletan tj. kompletno kontrolisan.
VEOMA VAŽNO!!!
ČETVOROKRAKI MEŠNI VENTIL za kontrolu protoka i temperature vode ka grejnim krugovima NEMA ŠTA DA TRAŽI u kombinaciji sa akumulatorom toplote!!!
Za kraj vam predlažem da pogledate ovaj fantastični
VIDEO KLIP da sve ovo što ste pročitali ujedno i vizualizujete!
Automatika u sistemima grejanja je prisutna da pruži komfor, da ne razmišljamo o otvorenosti mešnog ventila, kada se i u kom trenutku šta uključuje i šta isključuje, ona takođe doprinosi uštedi energenta od nekih 3 do 5%, jer tačno na vreme odrađuje pojedine operacije, te u toku rada grejnog sistema "prazni hod" svodi na najmanju moguću meru. Međutim ko očekuje da će ugradnjom automatike u sistem grejanja smanjiti potrošnju energenta za 30% i više, taj bolje da pored kamina čita neku literaturu sa potpisom braće Grima!
