уторак, 07. август 2018.

Akumulator toplote - AT (Buffer) u sistemu grejanja - pravilno izvedena hidraulična instalacija uz OBAVEZNU AUTOMATIKU!

PAŽNJA!
Sve šeme na mom blogu su važeće u trenutku preuzimanja istih sa bloga i informativne su prirode. Zadržavam pravo na izmene zbog razvoja i unapređenja. Može doći do izmena u tehničkom opisu i karakteristikama. 
Molim vas da tekst koji sledi pročitate sa velikim razumevanjem i koncentracijom! Ukoliko niste usvojili sve što je napisano ili vam i najmanja sitnica nije jasna, molim da ne ulazite ni u kakve zahvate jer ćete time sami sebi napraviti veću štetu nego korist!!!

Srđan Stanković ne snosi nikakvu odgovornost za pogrešno povezane instalacije.

=============================================

Imate dobro izolovan objekat?
Imate prejak kotao za vaš grejni prostor - objekat?
Imate previše uključenja i isključenja kotla - gorionika u toku dnevnog intervala grejanja?
Imate čas vrele, čas hladne radijatore u toku dnevnog intervala grejanja?
Želite i dalje da smanjite potrošnju energenta?
Želite momentalni start grejanja?
Želite kontinuitet u toku grejanja?
Želite konstantno tople - mlake radijatore?
Želite konstantnu temperaturu u grejnom prostoru bez oscilacija?
Jednostavno želite komfor? 

Nema boljeg rešenja nego ugraditi akumulator toplote - AT (Buffer) u sistem grejanja, uz OBAVEZNU AUTOMATIKU koja predstavlja mozak takvog grejnog sistema!

Ukoliko ste odlučili da se upustite u ovu avanturu, onda je ne započinjite ako niste našli pravog majstora koji je kadar da ozbiljno izvede ovaj zahvat!

Akumulator toplote - AT (Buffer) možete da ugradite u svaki sistem grejanja, a ja ću svojim pisanjem da vam dam samo smernice za ugradnju jednog akumulatora toplote u sistem grejanja na čvrsta goriva - drva, ugalj i pelet.
Napominjem da je svaka kuća, svaki grejni prostor, svaka kotlarnica, svaka grejna instalacija, priča za sebe! Ne postoje dva ista grejna sistema, pa u skladu sa tim ovaj tekst uzmite samo kao vodilju za pravljenje novih i za unapređenje postojećih grejnih sistema.

Mnogi će se u samom startu zapitati: - Koliki kapacitet akumulatora toplote AT-a (Buffer-a) mi je zaista potreban?
Pitanje je na mestu.
Evo prostog odgovora: - Što veći, to bolje!
- Hmmm, da li je baš tako?
- I nije baš!

Cela ova priča je jako kompleksna i kada bih krenuo da pišem o svim detaljima ovaj tekst ne bi bio na blogu, već bi se pretvorio u ozbiljnu knjigu. Iz tog razloga ispričaću ovu našu priču narodskim jezikom u klot varijanti bez mnoštva inženjerskih detalja:

Pre svega treba obratiti pažnju na prostor u kotlarnici, odnosno prostor gde želite da AT bude smešten. Izmerite visinu od poda do tavanice i prema toj visini odaberite odgovarajući AT. Ukoliko ste se odlučili da vam AT konstruiše i napravi neka od specijalizovanih radionica, onda vodite računa da upravo tu visinu od poda do plafona u kotlarnici iskoristite kao maksimalnu visinu za AT.

Kada proračunavate gabarite vašeg AT-a ne zaboravite da uzmete u obzir i debljinu njegove izolacije, a kao najvažnije je da unapred sagledate manevarski prostor do samog ulaza u kotlarnicu, kao i dimenzije vrata za ulaz u istu. Ako i može da uđe u kotlarnicu horizontalno, imajte na umu da će vam prilikom njegovog uspravljanja u samoj kotlarnici biti potrebna visina od poda do tavanice minimum onoliko kolika je dužina od donje ivice donje ravni do dijagonalno gornje ivice gornje ravni samog AT-a. Da ne dođete u situaciju da kupite AT, a da ga onda nije moguće ubaciti i smestiti u kotlarnicu!

AT treba da bude što viši, odnosno da njegovi gabariti budu nalik klasičnom bojleru, odnosno flaši - usko, a visoko.
Dobro je da kapacitet AT-a bude što veći, ali u isto vreme to predstavlja i problem, jer kod velikih kapaciteta imamo i veće rasipanje toplotne energije. Zato je veoma važno obratiti pažnju na kvalitet i debljinu izolacije AT-a.
Kod kupovine AT-a opredelite se za one sa unutrašnjim separatorom. Jesu za nijansu skuplji od ovih bez unutrašnjeg separatora, ali brzina i ravnomernost punjenja, preciznije raslojavanje, očuvanje istog i  učinak takvog AT-a će vrlo brzo opravdati tu neznatno višu cenu.
Razni proizvođači izrađuju akumulatore toplote u standardnim kapacitetima (200 lit, 300 lit, 500 lit, 800 lit, 825 lit, 1000 lit, 1250 lit, 1500 lit, 2000 lit, 3000 lit, 5000 lit...), a ukoliko ga sami izrađujete ili ste taj posao poverili nekoj specijalizovanoj radionici, onda ti kapaciteti mogu da variraju.
Za neku kasniju nadogradnju važno je znati da je moguće ugraditi dva ili više akumulatora toplote u okviru jednog grejnog sistema, a koji hidraulično mogu biti vezani redno ili paralelno ili kombinovano.

Naravno, da bi sve to hidraulički ispravno funkcionisalo NEOPHODNI su i regulatori, odnosno AUTOMATIKA koja će kontrolisati protoke i akumulaciju tople vode unutar primarne grejne petlje između kotla i AT-a, kao i potrošnju tople vode unutar sekundarnog potrošačkog kruga iz AT-a ka potrošačima.

Trebalo bi da imate proračun toplotnih gubitaka vašeg grejnog objekta i da na osnovu tog proračuna pri višegodišnjoj srednjoj temperaturi vazduha u toku zime, za mesto u kojem živite, izračunate količinu tople vode potrebnu za konstantno grejanje u standardnom dnevnom intervalu grejanja od 5h do 21:30h.
Neka nazvanična matematika kako proračunati kapacitet AT-a koji nam je potreban, a prema snazi kotla, je sledeća:
Minimalni kapacitet AT-a proračunava se množenjem jednog kilovata snage kotla sa 20 litara vode.
Primer: Kotao snage 32KW x 20 litara vode po svakom kilovatu = 640 litara minimalni kapacitet AT-a
Optimalni kapacitet AT-a proračunava množenjem jednog kilovata snage kotla sa 55 litara vode.
Primer: Kotao snage 32KW x 55 litara vode po svakom kilovatu = 1760 litara optimalni kapacitet AT-a
Neka vam ovaj savet bude samo gruba vodilja za odabir kapaciteta AT-a.

Recimo da ste do sada imali najprostiji grejni sistem koji se sastoji iz dva segmenta: izvor toplote-kotao i potrošači-radijatori. To je značilo da ste se grejali direktno iz kotla, odnosno iz kotlovske akumulacije tople vode.
AT se ugrađuje između izvora toplote-kotla i potrošača-radijatora što implicira da izvorom toplote - kotlom grejemo vodu u AT-u, a grejni prostor preko potrošača-radijatora grejemo toplom vodom iz AT-a.


HIDRAULIČNA INSTALACIJA

Pošto se u grejnom sistemu AT ugrađuje između izvora toplote i potrošača, on hidraulično na tom mestu može biti povezan kao protočni AT ili kao tzv. AT slepo crevo.

Kada je AT spojen kao protočni AT, onda se on ujedno ponaša i kao hidraulična skretnica u grejnom sistemu. Kotao greje vodu unutar AT-a odozgo prema dole (kotlovska polazna cev direktno je spojena bočno pri vrhu AT-a), a kada se u gornjem delu AT-a dostigne određena temperatura vode, setovana na regulatoru koji preko svog senzora kontroliše temperaturu vode ka radijatorima, tada započinje grejanje grejnog prostora uključivanjem pumpe u radijatorskom krugu. Pumpa u radijatorskom krugu preko radijatorske polazne cevi direktno potiskuje toplu vodu u radijatore, a uzimajući je preko cevi koja je spojena na samom vrhu AT-a. Ohlađena voda iz radijatora vraća se u AT preko radijatorske povratne cevi koja je spojena bočno pri samom njegovom dnu. Tako ohlađena voda se meša sa vodom u dnu AT-a, a voda sa tog dna odlazi na grejanje u dno kotla cirkulacijom pumpe u kotlovskom krugu, a preko kotlovske povratne cevi koja je spojena pri dnu AT-a opozitno ili pod uglom od 100° u odnosu na radijatorsku povratnu cev. Austrijski je HERZ pobornik da se radijatorska povratna cev direktno spoji sa kotlovskom povratnom cevi preko T razdela do samog AT-a.
Izbor je na vama i uglavnom se sve svodi na to, da se  do pravih rešenja na kraju ipak dolazi eksperimentisanjem u toku same eksploatacije grejnog sistema.



Kada je AT spojen kao AT slepo crevo, onda je kotlovska polazna cev direktno spojena sa radijatorskom polaznom cevi, a istovremeno je preko T razdela kotlovska polazna cev povezana i sa vrhom AT-a. Radijatorska povratna cev spojena je sa kotlovskom povratnom cevi preko T razdela do samog AT-a. Ovakvom izvedbom prioritet je grejanje grejnog prostora direktno iz kotla, gde se višak tople vode koji ne odlazi za grejanje grejnog prostora sprovodi u AT, grejući ga odozgo prema dole.
Ovakvu vezu mnoga renomirana imena u branši grejanja osporavaju, kao na primer švedski Termoventiler AB. Oni kažu da ovakva veza nije toliko efikasna jer dolazi do brzog zagrejavanja kotla, te njegovog isključenja preko sigurnosnog termostata, a da je posledica toga smanjena efikasnost grejanja potrošačkog kruga. Da li to baš tako? Pa u praksi i nije baš tako. Austrijski HERZ i hrvatski Centrometal recimo, podržavaju vezu AT slepo crevo.
Izbor je na vama i uglavnom se sve svodi na to, da se  do pravih rešenja na kraju ipak dolazi eksperimentisanjem u toku same eksploatacije grejnog sistema.


 =============================================================


PRAVILNA HIDRAULIČNA IZVEDBA PRIMARNE - KOTLOVSKE GREJNE PETLJE
(veza kotla i AT-a - Buffera) 

Preporučiću vam četiri pravilne veze kotla i AT-a uz mnoštvo dobronamernih saveta:
VAŽNO! - Ni u kom slučaju sa ovom vezom ne treba eksperimentisati i stavljati one komponente koje trenutno imate ili koje su vam se našle pri ruci. Isključivo koristite komponente koje su namenjene za ovu vezu. Jednostavno, ova veza treba da bude takva i nikako drugačija - AXIOM. Naravno, ja sam predložio komponente nekih proizvođača, a to ne znači da samo njih treba kupovati, ima ekvivalentnih komponenata i drugih proizvođača, izbor je na vama.

Korisna literatura - LINK

1. Veza trokrakim termostatskim ventilom ESBE VTC511/512 (60°C) i pumpom 32-60 u kotlovskom krugu + nepovratni ventil sa metalnom klapnom (komplet cca 170 EUR)

Ovakva veza izvodi se u dve varijante:

a) veza prilikom loženja kotla na pelet

Ovo je najjeftinija i najčešća varijanta i preporučuje se za sve integrisane kotlove na pelet, kao i za one kotlove na čvrsto gorivo na kojima je naknadno ugrađen gorionik za sagorevanje peleta.
Treba imati na umu da primarna grejna petlja, odnosno veza između kotla i AT-a bude što kraća. Ako ste zbog nedostatka prostora prinuđeni da razdvojite kotao i AT, onda je veoma važno da AT bude što bliže potrošačima, a kompletnu primarnu grejnu petlju kvalitetno izolovati.
Kod većih rastojanja između kotla i AT-a trokraki termostatski ventil, pumpu i nepovratni ventil po pravilu obavezno montirajte što bliže AT-u.
Kako bismo imali minimalnu nesmetanu gravitacionu cirkulaciju - termosifoniku (mada je ista u ovakvoj postavci skoro pa nemoguća) u smeru od kotla ka AT-u, a ukoliko okolnosti nalažu da se kod kotlova na čvrsto gorivo na kojima je naknadno ugrađen gorionik za sagorevanje peleta, vratimo na loženje kotla na drva i ugalj, pozicioniranje kotla i AT-a po visini je veoma važno! Ukoliko uslovi dozvoljavaju, uvek težite da kotao, koliko god je to moguće, bude ispod nivoa AT-a, odnosno da je povratni ulazni otvor u kotao (povratna cev) minimalno bar za prečnik cevi niži od ulaznog otvora AT-a pri njegovom dnu. Ovo pravilo implicira da  donji spoj kotla i AT-a, odnosno da kotlovska povratna cev, na kojoj je nepovratni ventil, pumpa i trokraki termostatski ventil, bude u blagom padu od AT-a ka kotlu.
Preporučujem da odaberete trokraki termostatski ventil sa patronom - kertridžom od 60°C.
Pumpu u kotlovskom krugu (preporuka 32-60) za početak stavite na brzinu III, a u toku eksploatacije grejnog sistema eksperimentišite sa brzinama II i I, i iz odnosa brzine punjenja AT-a sa brzinom podizanja temperature u kotlu, kao i što boljeg raslojavanja vode u AT-u, pronađite balans i ostavite pumpu u toj brzini zauvek.
Nepovratni ventil neka bude što kvalitetniji i to onaj sa metalnom klapnom, a koji je predviđen za horizontalnu montažu.
Pumpu u kotlovskom krugu, kod integrisanih kotlova na pelet, neka uključuje i isključuje elektronika kotla. Obratite pažnju da su elektronike kod nekih tipova kotlova koncipirane tako da uključuju integrisanu pumpu u kotlu na nekih 40°C, ali ne i da je isključuju onog trenutka kada se smatra da je AT napunjen. U tom slučaju integrisana pumpa u kotlu može da se poveže preko diferencijalnog sklopa kako sledi dole u tekstu, ali napominjem da ovo nije baš najsrećnije rešenje. 
Jedno od rešenja je nadogradnja diferencijalnog sklopa sa vremenskim releom kako bi pumpa u kotlovskom krugu nastavila sa radom sve do momenta dok se plamen na gorioniku potpuno ne ugasi, odnosno do izjednačavanja-balansa temperature kotla sa temperaturom u vrhu AT-a. 
Kod onih kotlova na čvrsto gorivo, na kojima je ugrađen gorionik za sagorevanje peleta, pumpa u kotlovskom krugu može da se poveže preko diferencijalnog sklopa i da radi u isto vreme kada radi i gorionik, ali takođe napominjem da ovo nije baš najsrećnije rešenje. 
Jedno od rešenja je nadogradnja diferencijalnog sklopa sa vremenskim releom kako bi pumpa u kotlovskom krugu nastavila sa radom sve do momenta dok se plamen na gorioniku potpuno ne ugasi, odnosno do izjednačavanja-balansa temperature kotla sa temperaturom u vrhu AT-a.
Sve ovo izvodi se preko već pomenutog diferencijalnog sklopa o kojem ću pisati nešto kasnije u podnaslovu AUTOMATIKA.
Prilikom nestanka struje pumpa se zaustavlja, gravitacione cirkulacije - termosifonike nema, a nema ni potrebe za njom jer se istog momenta gasi i gorionik.


b) veza prilikom loženja kotla na drva i ugalj



Ovo je najjeftinija i najčešća varijanta i preporučuje se za sve kotlove na čvrsto gorivo.
Treba imati na umu da primarna grejna petlja, odnosno veza između kotla i AT-a bude što kraća. Ako ste zbog nedostatka prostora prinuđeni da razdvojite kotao i AT, onda je veoma važno da AT bude što bliže potrošačima, a kompletnu primarnu grejnu petlju kvalitetno izolovati.
Kod većih rastojanja između kotla i AT-a trokraki termostatski ventil, pumpu i nepovratni ventil u paraleli po pravilu obavezno montirajte što bliže AT-u.
Kako bismo imali minimalnu nesmetanu gravitacionu cirkulaciju - termosifoniku (mada je ista u ovakvoj postavci skoro pa nemoguća) u smeru od kotla ka AT-u, pozicioniranje kotla i AT-a po visini je veoma važno! Ukoliko uslovi dozvoljavaju, uvek težite da kotao, koliko god je to moguće,  bude ispod nivoa AT-a, odnosno da je povratni ulazni otvor u kotao (povratna cev) minimalno bar za prečnik cevi niži od ulaznog otvora AT-a pri njegovom dnu. Ovo pravilo implicira da  donji spoj kotla i AT-a, odnosno da kotlovska povratna cev, na kojoj je nepovratni ventil spojen paralelno sa još jednim nepovratnim ventilom, pumpom i trokrakim termostatskim ventilom (tzv. bypass), bude u blagom padu od AT-a ka kotlu.
Preporučujem da odaberete trokraki termostatski ventil sa patronom - kertridžom od 60°C.
Pumpu u kotlovskom krugu (preporuka 32-60) za početak stavite na brzinu III, a u toku eksploatacije grejnog sistema eksperimentišite sa brzinama II i I, i iz odnosa brzine punjenja AT-a sa brzinom podizanja temperature u kotlu kao i što boljeg raslojavanja vode u AT-u, pronađite balans i ostavite pumpu u toj brzini zauvek.
Nepovratni ventili neka budu što kvalitetniji (da se klapna nepovratnog ventila što lakše otvara kako bi pružao najmanji mogući otpor minimalnoj gravitacionoj cirkulaciji - termosifoniki) i to oni sa metalnom klapnom, a koji su predviđeni za horizontalnu montažu.
Pumpu u kotlovskom krugu, kod kotlova na čvrsto gorivo, treba da uključuje i isključuje termostat sa kapilarom postavljenom u čauri kotla, a koji je setovan da uključuje pumpu recimo na 40°C.
Prilikom nestanka struje pumpa se zaustavlja, odmah prekidate loženje kotla, neka minimalna gravitaciona cirkulacija - termosifonika bi trebalo da postoji, a ista se sprovodi kroz nepovratni ventil spojen paralelno sa još jednim nepovratnim ventilom, pumpom i trokrakim termostatskim ventilom.

=============================================================

2. Veza motorizovanim trokrakim ventilom ESBE VRG131 sa regulatorom SELTRON PROMATIC SCC30 (3+1  senzor) i motornim pogonom SELTRON PROMIX AVC05 i pumpom 32-60 u kotlovskom krugu + nepovratni ventil sa metalnom klapnom (komplet cca 350 EUR)

Preporuka je da se ovakva veza primeni prilikom loženja kotla na pelet.


Ovo je skuplja varijanta, ali  komfornija i preciznija s obzirom da se temperature, protok, pumpa, gorionik, kontrolišu regulatorom i preporučuje se za sve kotlove na čvrsto gorivo na kojima je naknadno ugrađen gorionik za sagorevanje peleta.
Treba imati na umu da primarna grejna petlja, odnosno veza između kotla i AT-a bude što kraća. Ako ste zbog nedostatka prostora prinuđeni da razdvojite kotao i AT, onda je veoma važno da AT bude što bliže potrošačima, a kompletnu primarnu grejnu petlju kvalitetno izolovati.
Kod većih rastojanja između kotla i AT-a motorizovani trokraki ventil, pumpu i nepovratni ventil po pravilu obavezno montirajte što bliže AT-u.
Kako bismo imali minimalnu nesmetanu gravitacionu cirkulaciju - termosifoniku (mada je ista u ovakvoj postavci skoro pa nemoguća) u smeru od kotla ka AT-u, a ukoliko okolnosti nalažu da se vratimo na loženje kotla na drva i ugalj, pozicioniranje kotla i AT-a po visini je veoma važno! Ukoliko uslovi dozvoljavaju, uvek težite da kotao, koliko god je to moguće, bude ispod nivoa AT-a, odnosno da je povratni ulazni otvor u kotao (povratna cev) minimalno bar za prečnik cevi niži od ulaznog otvora AT-a pri njegovom dnu. Ovo pravilo implicira da  donji spoj kotla i AT-a, odnosno da kotlovska povratna cev, na kojoj je nepovratni ventil, pumpa i motorizovani trokraki ventil, bude u blagom padu od AT-a ka kotlu.
Pumpu u kotlovskom krugu (preporuka 32-60) za početak stavite na brzinu III, a u toku eksploatacije grejnog sistema eksperimentišite sa brzinama II i I, i iz odnosa brzine punjenja AT-a sa brzinom podizanja temperature u kotlu kao i što boljeg raslojavanja vode u AT-u, pronađite balans i ostavite pumpu u toj brzini zauvek.
Nepovratni ventil neka bude što kvalitetniji i to onaj sa metalnom klapnom, a koji je predviđen za horizontalnu montažu.
Pumpu u kotlovskom krugu, kod kotlova na čvrsto gorivo na kojima je naknadno ugrađen gorionik za sagorevanje peleta, uključuje i isključuje regulator SELTRON PROMATIC SCC30 koji u isto vreme preko svih informacija o temperaturama u sistemu, a koje dobija putem 3+1 senzora, otvara i zatvara trokraki mešni ventil koji je pogonjen motorom SELTRON PROMIX AVC05. Regulator se može programirati da uključuje i isključuje gorionik. Regulatori koji su takođe predviđeni za ovu namenu su: SELTRON PROMATIC SCC40, SELTRON PROMATIC ACC30 i SELTRON PROMATIC ACC40
Prilikom nestanka struje sve se zaustavlja, gravitacione cirkulacije - termosifonike nema, a nema ni potrebe za njom jer se istog momenta gasi i gorionik.

=============================================================

3. Veza pumpnom grupom sa integrisanim trokrakim termostatskim ventilom i metalnom klapnom* za gravitacionu cirkulaciju - termosifoniku usled nestanka struje ESBE LTC261/271 (cca 380 do 400 EUR)

Preporuka je da se ovakva veza primeni prilikom loženja kotla na drva, ugalj* i pelet.


Ovo je skupa i veoma pouzdana varijanta i preporučuje se za sve kotlove na čvrsto gorivo, kao i za one kotlove na čvrsto gorivo na kojima je naknadno ugrađen gorionik za sagorevanje peleta.
Treba imati na umu da primarna grejna petlja, odnosno veza između kotla i AT-a bude što kraća. Ako ste zbog nedostatka prostora prinuđeni da razdvojite kotao i AT, onda je veoma važno da AT bude što bliže potrošačima, a kompletnu primarnu grejnu petlju kvalitetno izolovati.
Kod većih rastojanja između kotla i AT-a pumpnu grupu po pravilu obavezno montirajte što bliže AT-u.
Kako bismo imali minimalnu nesmetanu gravitacionu cirkulaciju - termosifoniku (mada je ista u ovakvoj postavci skoro pa nemoguća) u smeru od kotla ka AT-u, kod loženja kotla na drva i ugalj, pozicioniranje kotla i AT-a po visini je veoma važno! Ukoliko uslovi dozvoljavaju, uvek težite da kotao, koliko god je to moguće, bude ispod nivoa AT-a, odnosno da je povratni ulazni otvor u kotao (povratna cev) minimalno bar za prečnik cevi niži od ulaznog otvora AT-a pri njegovom dnu. Ovo pravilo implicira da  donji spoj kotla i AT-a, odnosno da kotlovska povratna cev, na kojoj je pumpna grupa sa integrisanim trokrakim termostatskim ventilom i metalnom klapnom, bude u blagom padu od AT-a ka kotlu.
Preporučujem da odaberete pumpnu grupu sa trokrakim termostatskim ventilom sa patronom - kertridžom od 60°C.
Pumpnu grupu strogo instalirajte i podesite prema uputstvima proizvođača.
Ukoliko ložite kotao na pelet, onda pumpnu grupu možete da instalirate onako kako je i došla u kutiji iz fabrike.
=============================================================

4. Veza pumpnom grupom sa integrisanim trokrakim termostatskim ventilom i automatskim ventilom za gravitacionu cirkulaciju - termosifoniku usled nestanka struje TERMOVENTILER AB LADDOMAT 21-60 (cca 400 do 420 EUR)

Preporuka je da se ovakva veza primeni prilikom loženja kotla na drva i ugalj.


Ovo je skupa i veoma pouzdana varijanta i preporučuje se za sve kotlove na čvrsto gorivo.
Treba imati na umu da primarna grejna petlja, odnosno veza između kotla i AT-a bude što kraća. Ako ste zbog nedostatka prostora prinuđeni da razdvojite kotao i AT, onda je veoma važno da AT bude što bliže potrošačima, a kompletnu primarnu grejnu petlju kvalitetno izolovati.
Kod većih rastojanja između kotla i AT-a pumpnu grupu po pravilu obavezno montirajte što bliže AT-u.
Kako bismo imali minimalnu nesmetanu gravitacionu cirkulaciju - termosifoniku (mada je ista u ovakvoj postavci skoro pa nemoguća) u smeru od kotla ka AT-u, pozicioniranje kotla i AT-a po visini je veoma važno! Ukoliko uslovi dozvoljavaju, uvek težite da kotao, koliko god je to moguće, bude ispod nivoa AT-a, odnosno da je povratni ulazni otvor u kotao (povratna cev) minimalno bar za prečnik cevi niži od ulaznog otvora AT-a pri njegovom dnu. Ovo pravilo implicira da  donji spoj kotla i AT-a, odnosno da kotlovska povratna cev, na kojoj je pumpna grupa sa integrisanim trokrakim termostatskim ventilom i metalnom klapnom, bude u blagom padu od AT-a ka kotlu.
Pumpu pumpne grupe stavite na brzinu III.
Preporučujem da odaberete pumpnu grupu sa trokrakim termostatskim ventilom sa patronom - kertridžom od 63°C.
Pumpnu grupu strogo instalirajte i podesite prema uputstvima proizvođača.
Prilikom nestanka struje pumpa se zaustavlja, odmah prekidate loženje kotla, neka minimalna gravitaciona cirkulacija - termosifonika bi trebalo da postoji, a ista se sprovodi kroz automatski ventil koji se nalazi pri dnu pumpne grupe. Poželjno je da što češće proveravate ispravnost ovog automatskog ventila, jer od prljavštine u cevima, odnosno u vodi, zna da zaglavljuje.

=============================================================


PRITISAK UNUTAR GREJNOG SISTEMA SA AKUMULATOROM TOPLOTE I IZBOR EKSPANZIONE POSUDE

Kao i kod grejnih sistema bez AT-a, tako i kod grejnog sistema sa AT-om pritisak u sistemu u toku grejanja dok sve pumpe rade, treba da bude maksimalno 1,5 bar. U hladnom grejnom sistemu, kao i dok pumpe miruju, pritisak  treba da bude između 1,2 bara i 1,3 bara.
Kako biste napravili pravi izbor veličine ekspanzione posude koju ćete instalirati dostavljam vam Excel file preko kojeg ćete to veoma lako izračunati. Ovom prilikom zahvaljujem istaknutom i poštovanom članu foruma o grejanju na pelet zibel32 (dajc) na dostavljenom file-u. 
Excel file možete preuzeti OVDE.

AUTOMATIKA 
  
RADNE I NOMINALNE TEMPERATURE PRIMARNE - KOTLOVSKE GREJNE PETLJE

Ne zaboravite da izolujete i kotlarnicu. Kotlarnica bi po pravilu trebalo da ima dotok dovoljne količine svežeg vazduha (kiseonika) radi boljeg sagorevanja energenta! U toku loženja kotla, samim njegovim isijavanjem, u kotlarnici bi trebalo da imate temperaturu ambijenta od minimum 19°C i više. Ukoliko je temperatura u kotlarnici  ispod 19°C u toku loženja kotla, trebalo bi da se pod hitno pozabavite izolacijom same kotlarnice, jer ćete u suprotnom imati smanjenu efikasnost grejanja, kao i veću potrošnju energenta.
Ciljana temperatura vode unutar kotla kod integrisanih kotlova na pelet, kao i kod kotlova na čvrsto gorivo na kojima je naknadno ugrađen gorionik za sagorevanje peleta treba da bude 80°C. Ciljana temperatura može da ide i do 86°C max., ali sve preko toga je po mom mišljenju prevashodno nebezbedno, nepotrebno i štetno po sam kotao i ostalu opremu unutar grejnog sistema. 
Imajte na umu da interni termostat integrisanog kotla na pelet, kao i kod gorionika, sa senzorom u čauri unutar kotla, nikada ne bi trebalo da odreaguje i da isključi kotao ili gorionik. Taj interni termostat bi trebalo da odreaguje kao poslednji, tj. kao sigurnosni termostat i da isključi integrisani kotao ili gorionik ako temperatura vode u kotlu zaista dostigne 80°C, ali do ovoga ne bi smelo da dolazi.
Postavlja se pitanje: - Pa šta onda treba da isključi integrisani kotao na pelet ili gorionik i na kojoj temperaturi?
Odgovor: - Treba da ga isključi diferencijalni termostat ili tzv. diferencijalni sklop i to na temperaturi vode pri dnu AT-a za 1°C do 2°C nižoj od ciljane temperature vode u kotlu od 80°C.
- Znači da isključenje kotla ili gorionika bude na temperaturi vode od 78°C pri dnu AT-a?
- Tako je!
- Kako?
- Evo ovako!

DIFERENCIJANI TERMOSTAT - DIFERENCIJALNI SKLOP

Najjeftinija varijanta (cca 40 EUR) koju bih preporučio za diferencijalni termostat ili tzv. diferencijalni sklop, koji će uključivati i isključivati integrisani kotao na pelet ili gorionik na određenim podesivim temperaturama, je da ga sami napravite po sistemu SSM (Sam Svoj Majstor).
Sve što vam je za takav poduhvat potrebno su dva kapilarna termostata sa radnim opsegom temperatura od 0°C do 90°C i jedan rele sa postoljem, sa minimum tri radna i tri mirna kontakta i malo znanja osnova elektrotehnike.
Kapilaru jednog termostata stavićemo u čauru koja se nalazi pri vrhu AT-a i njega ćemo nazvati Tg.
Kapilaru drugog termostata stavićemo u čauru koja se nalazi pri dnu AT-a i njega ćemo nazvati Td.
Upravo ovaj kapilarni termostat Td treba da bude "komandant", odnosno on treba da bude taj koji će isključivati integrisani kotao ili gorionik onog trenutka kada je u donjem delu AT-a postignuta temperatura  od 78°C. Ujedno je to i momenat kada se smatra da je AT napunjen. Kada jednom podesite ovaj kapilarni termostat Td da isključuje integrisani kotao ili gorinik na 78°C više ga ne dirajte!
Kapilarni termostat Tg treba da uključuje integrisani kotao ili gorionik i to u nekom temperaturnom opsegu od 40°C do 60°C. Na koliko stepeni ćete ga podesiti zavisi od brzine potrošnje tople vode iz AT-a, a koja je u direktnoj sprezi sa spoljnom temperaturom. Logično, što niža spoljna temperatura, to veća brzina potrošnje tople vode iz AT-a. Preciznije rečeno, Tg treba podesiti na onoliku temperaturu uključenja kako bi se integrisani kotao ili gorionik uključili na vreme, te da krenu sa grejanjem vode u AT-u odozgo prema dole, a da pritom ne dođe do prekida grejanja u grejnim krugovima usled nedostatka minimalne temperature vode u vrhu AT-a, a koja je setovana na regulatoru koji preko svojeg senzora kontroliše temperaturu vode ka radijatorima. Na vama je da pronađete taj balans uključenja u skladu sa potrošnjom tople vode u toku grejanja - ekspoatacije pri različitim spoljnim temperaturama.
Kod onih kotlova na čvrsto gorivo, na kojima je ugrađen gorionik za sagorevanje peleta, odnosno kod veze kotla i AT-a pod brojem 1 a), o kojoj sam pisao gore u tekstu, pumpa može da radi uvek kada radi i gorionik, ali napominjem da ovo nije baš najsrećnije rešenje.
Jedno od rešenja je nadogradnja diferencijalnog sklopa sa vremenskim releom kako bi pumpa u kotlovskom krugu nastavila sa radom sve do momenta dok se plamen na gorioniku potpuno ne ugasi, odnosno do izjednačavanja-balansa temperature kotla sa temperaturom u vrhu AT-a. 
Ovo se izvodi preko trećeg radnog kontakta na releu koji je sastavni deo diferencijalnog sklopa.

Šema veze diferencijalnog sklopa sa dva kapilarna termostata i releom, koji preko svojih radnih kontakata uključuje i isključuje integrisani kotao ili gorionik kao i opciono pumpu u kotlovskom krugu, izgleda ovako:


Kod kotlova na čvrsto gorivo prilikom loženja na drva i ugalj težite da dosegnete gore preporučene temperature unutar grejnog sistema, ali veoma oprezno u smislu da prediktivno ranije prekinete sa loženjem kotla (recimo na 60°C koju očitavate na trećem termometru na AT-u gledano odozgo na dole), odnosno da nesagorelog energenta u kotlu ima samo još onoliko da se daljim njegovim izgaranjem dosegne gore preporučena temperatura od 78°C pri dnu AT-a. Za ovo tzv. prediktivno loženje kotla na drva i ugalj potrebno je iskustvo, a ono se stiče vremenom.  Preporučuje se da i kod kotlova koje ložite na drva i ugalj napravite i instalirate diferencijalni termostat - diferencijalni sklop. Sklop će tada preko Td na temperaturi od nekih 60°C  uključivati alarm i crvenu lampu u kotlarnici, što će značiti da odmah prekinete sa loženjem kotla, a preko Tg, na nekoj vama znanoj i određenoj balansnoj temperaturi, uključivati zelenu lampu koja se nalazi u sobi gde Pera ložač najčešće boravi, što će mu biti znak da momentalno siđe u kotlarnicu i nastavi sa loženjem kotla. Za ovo postoje i domišljatija rešenja, ali izbor i ideje ostaju na vama.

=============================================================

PRAVILNA HIDRAULIČNA IZVEDBA SEKUNDARNOG - POTROŠAČKOG GREJNOG KRUGA
(veza AT-a - Buffera i potrošača) 

Položaj kotlarnice igra veoma važnu ulogu u pravilnoj izvedbi kompletne hidraulične instalacije, a idealno je da je kotlarnica "potopljena", odnosno da se ona nalazi ispod nivoa svih potrošača. U tom slučaju polazni vod sa svim pripadajućim elementima za kontrolu protoka, odnosno temperature vode ka potrošačima, valjalo bi da bude iznad AT-a (sabirnica, motorizovani trokraki ventil, pumpa u potrošačkom krugu i nepovratni ventil). Napominjem da su ovo idealni uslovi. Retkost je imati sve idealno, ali kad je već tako, onda se  nadajmo da vaš izabrani majstor zna znanje i da će u samoj kotlarnici sve uspešno rešiti ozračnim lončićima i pratećim fitingom.

Sada kada u grejnom sistemu imate AT skoro je nezamislivo da akumuliranu toplotnu energiju ne trošite racionalno, odnosno da nemate kontrolu nad njenom potrošnjom. Sada vam je AUTOMATIKA potrebnija više nego ikada pre. Ja sam zagovornik da je za maksimalnu kontrolu potrošnje toplotne energije najbolje imati sve komponente koje su za to namenjene, a to su: termoglave, sobni termostat u referentnoj sobi i naravno sa njim u sprezi kvalitetan regulator u kotlarnici koji će kontrolisati protok i temperaturu vode ka potrošačima, a u zavisnosti od spoljne temperature i toplotnih gubitaka vašeg grejnog objekta.

Termoglave slobodno stavite na svaki radijator osim na radijatoru koji je najbliži kotlu. Time rasterećujemo pumpu ukoliko se sve termoglave zatvore, odnosno obezbeđujemo nesmetani protok vode. Preporučujem da termoglave na sušačima po kupatilima ne stavljate, kao i na radijatoru u referentnoj sobi gde se nalazi sobni termostat.

Po nekoj logici referentna soba unutar grejnog prostora treba da bude dnevna soba, odnosno soba gde većina ukućana najčešće boravi preko dana. Međutim ovo nije tačno. Pre svega ovo je jako kompleksna tematika o kojoj može mnogo toga da se piše, pa ću ja to uprostiti na način koji sledi.
Za referentnu sobu u kojoj će stajati sobni termostat odredite onu sobu u kojoj se temperatura ambijenta za ugodan boravak najsporije dostiže. Neka standardna temperatura ambijenta za ugodan boravak kreće se od 21°C do 23°C, pa u skladu sa tim tako i podesite sobni termostat. Sobni termostat, tj. njegov prijemnik u kotlarnici treba da bude povezan sa regulatorom koji će kontrolisati protok i temperaturu vode ka potrošačima, a u zavisnosti od spoljne temperature i toplotnih gubitaka vašeg grejnog objekta. Već sam ranije pisao o regulatoru HeatOn WCHR-01 koji je na tržištu iz odnosa, kvalitet, cena, mogućnosti, možda i najbolje rešenje, ali postoje i drugi regulatori za istu namenu. Izbor je na vama.
Savetujem vam da sobni termostat unutar referentne sobe što ređe reaguje (uključuje i isključuje grejanje), odnosno treba težiti da pri bilo kojoj spoljnoj temperaturi sistem bude u balansu, tj. da je uložena toplotna energija jednaka potrošenoj. To se najlakše postiže pronalaženjem prave krive grejanja u podešavanjima kod regulatora HeatOn WCHR-01. Takvim postavkama radijatori bi trebalo da budu konstantno topli-mlaki, a na sobnom termostatu za 0,2°C nezadovoljena zadata sobna temperatura, što implicira da imamo kontinualno grejanje bez oscilacija. Time smo obezbedili komfor, tj. ugodan boravak ukućana u grejnom prostoru, što nam je i bio primarni cilj, odnosno odgovorili smo na sva pitanja s početka ovog teksta.


Ukoliko imate više potrošačkih grejnih krugova onda ih razdvojite adekvatnom sabirnicom - razdelnikom koji je za to namenjen. Obavezno iza svake pumpe, u svakom grejnom krugu, treba ugraditi opružni nepovratni ventil, a posle njega i slavinu za ispuštanje vode. Paralelno sa ovom slavinom na polaznom vodu ugradite još jednu slavinu na povratnom vodu iz svakog grejnog kruga! Preko tih slavina imate mogućnost da kasnije ispustite vodu, te ispirate od eventualne prljavštine svaki grejni krug posebno.
Imajte na umu da svaki potrošački krug ima različit zahtev za isporuku toplotne energije u zavisnosti od njegovih toplotnih gubitaka. Iz tog razloga je po svakom potrošačkom krugu (osim za PTV) OBAVEZAN TROKRAKI MEŠNI VENTIL za kontrolu protoka i temperature vode ka istim, a uz AUTOMATIKU svaki potrošački krug postaje kompletan tj. kompletno kontrolisan.

VEOMA VAŽNO!!!
ČETVOROKRAKI MEŠNI VENTIL za kontrolu protoka i temperature vode ka  grejnim krugovima NEMA ŠTA DA TRAŽI u kombinaciji sa akumulatorom toplote!!! 


Za kraj vam predlažem da pogledate ovaj fantastični VIDEO KLIP da sve ovo što ste pročitali ujedno i vizualizujete!



Automatika u sistemima grejanja je prisutna da pruži komfor, da ne razmišljamo o otvorenosti mešnog ventila, kada se i u kom trenutku šta uključuje i šta isključuje, ona takođe doprinosi uštedi energenta od nekih 3 do 5%, jer tačno na vreme odrađuje pojedine operacije, te u toku rada grejnog sistema "prazni hod" svodi na najmanju moguću meru. Međutim ko očekuje da će ugradnjom automatike u sistem grejanja smanjiti potrošnju energenta za 30% i više, taj bolje da pored kamina čita neku literaturu sa potpisom braće Grima!


83 коментара:

  1. Dobar dan,
    Čestitke za ovaj blog. Ja sam iz Niša, želim da ugradim AT, molim Vas da mi proporučite instalatera? Da li Vi pružate tu uslugu?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Poštovani,

      Ja konkretno ne pružam usluge hidrauličnih instalacija, ali bih Vam sa zadovoljstvom preporučio kolegu Aleksandra Resanovića koji je jedan od retkih PRAVIH majstora u našem regionu. Stojim svojim obrazom iza ove preporuke!

      Njegove generalije možete videti ispod:

      Aleksandar Resanović
      SOLAR S.Z.R.
      Mike Ćurčića 21,
      11460 Barajevo, Srbija

      Tel:(+381) 064 / 115-74-96
      e-mail: info@solar-grejanje.co.rs
      website: http://www.solar-grejanje.co.rs/

      Избриши
  2. Odlican tekst, sve lepo objasnjeno i sazvakano. Ove godine planiram ugradnju centralnog grejanja i bice sve po ovom uputstvu. Ako bude potrebno par saveta, racunam na vas Srdjane... hvala vam

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na lepim rečima. Tu sam za svaki traženi savet. Samo napred i srećno!

      Избриши
  3. Sta oznacavaju na semama ventili koji na sebi imaju jednu plavu i jednu crvenu tackicu? Pozdrav

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. To su oznake za takozvane balansne regulacione ventile. To je ventil za regulisanje usponskih vodova, njihovog protoka i merenje diferencijalnog pritiska. Međutim zanemarite taj podatak i oznaku na šemama. Takvi ventili se stavljaju kod ogromnih sistema.
      Link: http://herzmediaserver.com/data/_www/srb/brosure/260_hidraulicno_balansiranje_usponskih__vodovastromax.pdf

      Избриши
  4. Da li smeta ako pumpe u kotlovskom i potrosackom krugu nisu iste jacine? U pitanju je sema na cvrsto gorivo. Zbog duzine radijatorskog kruga, majstor je predlozio da bude pumpa jaca u potrosackom krugu? Pozdrav.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne smeta ništa ukoliko je kotlovski krug pravilno separatisan od potrošačkog kruga, a to znači da je ta separacija urađena hidrauličnom skretnicom ili akumulatorom toplote.

      Избриши
  5. Jeste li uveli grejanje, i kakva su vam iskustva

    ОдговориИзбриши
  6. Dobar dan.... Pitanje sledeće da li se može ugraditi bufer kod grejanja na elektrokotao, pošto vidim da su primeri samo za čvrsto gorivo.... Hvala

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Naravno da može. To je najpoželjnija kombinacija jer u tom slučaju možete da akumulirate toplu vodu preko noći kada se električna energija obračunava po jeftinoj tarifi.
      Kombinacija električni kotao i buffer u ovom trenutku predstavlja najjeftiniji vid grejanja.

      Избриши
  7. Poštovani Srđane, od kako sam decembra 2018 pročitao sam Vaš blog imam želju da ugradim AT. Sa druge strane, u Nišu nisam uspeo da nađem nekog ko je AT već ugradio , pa da mi preporuči projektanta ili bar instalatera...
    Zato Vas molim da mi kažete šta mislite o ovoj ideji:
    Stan je 85 kvm (sprat u kući), gubici na -15 izračinati na 12kw. Računam da u proseku, po uobičajenoj zimi iznose oko 8 kw.
    Predloženi AT od 2000l može da akumulira 105 KWh (Q= (delta 45C * 4,2 * 2000)/3600). Računam da je 105KWh dovoljno za 13h grejanja (105=13*8).
    AT bi grejao kotlom koji već imam od 40 kw. Sa tri loženja računam da može da da proizvede 105 KWh, ali ovo nisam siguran.
    Prednosti: ložim kada hoću, ujednačena temp radijatora, kotao radi maksimalnom snagom 3h dnevno. Mogu i na struju da dogrevam, do crvene tarife. Za automatiku bih uzeo HeatOn.
    Da li je ovo što sam napisao tačno, ili sam nešto pogrešio?



    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Što se računice tiče ne mogu da dam svoj sud tako paušalno, predložio bih da Vam proračun uradi neko ko je baš stručan i ima iskustva sa proračunima toplotnih gubitaka objekata.
      Što se tiče kombinacije koju ste zamislili sa kotlom koji već imate i sa AT-om mogu da kažem da je odlična i da imate punu podršku da zamišljeno i odradite. Nećete pogrešiti!!! Gore u nekom od mojih odgovora naći ćete kontakt podatke instalatera pa ga slobodno kontaktirajte. Svako dobro želim!

      Избриши
    2. Hvala za odgovor! Ne mogu u Nišu da nađem majstore koji su ugrađivali AT. Molim Vas za informaciju o ekspanzionoj posudi za AT od 2000L?

      Избриши
    3. Našao sam excel za eks. posudu na blogu. Za 2000l AT + 100l (100kvm, 10 radijatora) instalacija, dobijam 336l za 1.5 bar.

      Избриши
    4. Gore u tekstu sam napisao sledeće:

      Kako biste napravili pravi izbor veličine ekspanzione posude koju ćete instalirati dostavljam vam Excel file preko kojeg ćete to veoma lako izračunati.

      Excel file možete preuzeti sa ovog linka: https://app.box.com/s/76slck4xp8uu3gc3p125sy6wzaue8g1k

      Na vašem mestu stavio bih expanzionu posudu od 300 lit., eventualno dve od po 200 lit.

      Избриши
  8. Evo predračuna za kotao na drva :
    Krug kotao - AT:
    1. Veza trokrakim termostatskim ventilom ESBE VTC511/512 (60°C) (71 eur) i pumpom 32-60 (85 eur) u kotlovskom krugu + nepovratni ventil sa metalnom klapnom = 170
    2. Bafer 2000 L = 1000
    3. Ekspanziona posuda 250l = 230

    Krug AT - radijatori:
    4. Motorizovani trokraki seltron avc5 = 60eur
    5. Pumpa = 85
    6. Automatrika heat on koja kontroliše isporuku toplote radijatorima 125

    UKUPNO: 1670 eur

    +ruke i cevi = nemam ideju , molim sa okvirnu procenu

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ako od mene očekujete okvirnu procenu, onda ću da vas razočaram. Zaista nemam predstavu, a i svaki majstor ima neku svoju individualnu računicu.

      Избриши
  9. Pozdrav Srdjane, koju bih semu koristio za grejanje na el.kotao, podno grejanje? Naime kod mene nesto nije kako treba pa ako mozete da mi posaljete mejl da mi odgovorite na problem muku mucim vec vise godina i nikako da sw ugrejem.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Postavite to pitanje na forumu SSM, pa da se komentariše.

      http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije

      Избриши
  10. Postovani Srdjane, naleteo sam na vas blog pre par dana...uzeo sam vec pel tec 48kw, sa landa sondom i baferom 800l...grejem nekih 360m2. Citajuci vas blog..vidim da sam moguce uzeo premali AC...Pa bih vas zamolio za savet..za sledecu sezonu..da li uzeti Ac od 2000l...? Hvala unapred,
    Dusan

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Poštovani Dušane,

      Obzirom da grejete 360m2 i imate snažan kotao, onda je buffer baš mali. Ne znam samo kako je zamišljena postavka u kotlarnici, možda da taj buffer bude samo poveća hidraulična skretnica i da kotao održava svoju temperaturu zajedno sa bufferom u dijapazonu svoje histereze. Lično se meni takva postavka ne sviđa. Po meni je bolje imati ogroman buffer i grejati se iz njegove akumulacije, a da kotao ima duže intervale mirovanja što mu diktira diferencijalni termostat preko pinova za priključenje sobnog termostata. Ako još uvek nije kasno onda zamenite buffer za 2000 litara što pre.

      Избриши
    2. Hvala puno na odgovoru... nazalalost ugradili smo taj od 800L. Primećujem da nije dovoljan za tu kolicinu vode koja je u sistemu kao sto ste i rekli. Da li se moze nadovezati jos jedan od 1000L...za taj od 2000 bi morao da rusim deo zida.
      Pozdrav

      Избриши
    3. Može naravno! Preporučujem da ta dva buffera spojite rednom vezom. I to tako da ovaj od 1000 litara bude odmah do potrošača, a njegovo dno spojiti sa vrhom ovog buffera od 800 litara. Ujedno će time ta kratka veza između buffera biti odličan separator za bolju stratifikaciju, odnosno raslojavanje vode.

      Избриши
  11. Postovani Srdjane,pošto upravo radim novu kotlarnicu imam pitaje za Vas.Majstor hoće da spoji bojler za sanitarnu vodu direktno iz Bafera iz najviše tačke a grejne krugove preko hidraulične skretnice.Kakvo je Vaše mišljenje o tome,pošto ste stavili na jednoj slici da priključak za sanitarni bojler ide iz hidraulične skretnice.Hvala Pozdrav.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. To nije hidraulična skretnica već sabirnik-razdelnik. Ako sve grejne krugove vezuje preko sabirnika-razdelnika, onda nema razloga (ako fizički ima mesta ili priključaka) da i krug grejanja bojlera PTV poveže preko istog tog sabirnika-razdelnika.

      Избриши
  12. Vasi saveti ovde naveli su me da primenim sve to kod moje rekonstrukcije grejanja
    Hvala mnogo.Pozdrav

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Lepo je to čuti, ali bilo bi još lepše da ispišete ovde Vaše utiske i zapažanja u toku grejne sezone prilikom rada celokupnog sistema.

      Избриши
  13. Ljudi nisu svesni koje bogatstvo im se nudi na tačni. Na žalost, "majstori" imaju svoj sud i stav ako im se servira gotova šema instalacije. Lično, jedva sam se izborio u 3 kotlarnici da se sve primeni po šemi. Vlasnici obično budu pasivni, i paze da ne uvrede "majstora".
    Pozdrav za Srđana.

    ОдговориИзбриши
  14. Pozdrav ljudi,
    Imam cetvoropromajni kotao i gorionik ferroli i at 1000l, i podno grejanje. Na kojj temp da grejem at? Ja sam stavio da se pali an 45c i gasi na 70c. Temp vode u sistemu je regulisana sa mesnim ventilima, u instalaciju ide 40c. Pitanje je isto, kada je u baferu 45 pritisak mi je 0.8 a kada dostigne 70c pritisak je oko 2.8, da li to nesto remeti?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. U tekstu su naznačene temperature do kojih treba grejati AT. Kada je na dnu AT-a voda dostigla temperaturu od 78C smatra se da je AT napunjen.
      Prema podnom grejanju pokušajte sa nižom temperaturom. 40C je neki maksimum, a mišljenja sam da vam toliko visoka temperatura za podno grejanje nije potrebna.
      Pritisak u sistemu vam baš varira što ukazuje da možda ekspanziona posuda nije dobro dimenzionisana ili je treba spojiti na sistem na nekom drugom mestu.

      Избриши
  15. Imate li semu za vezu bafera i toplotne pumpe.konkretno imam toplotnu pumpu od 21Kw treba da grejem prostor od 300m2 kombinacija podno,fan coil,radijatori.uzeo sam bafer od 800l.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nažalost nemam šemu, ali toplotna pumpa se povezuje na buffer isto kao i električni kotao. Pri vrhu buffera polaz, pri dnu buffera povrat.

      Избриши
  16. Pozdrav,
    Imam vaillant eloblock ve21kw grejem kucu od 285 m2 , pa me zanima koj buffer da stavljam 65 stepeni da nonstop trosim oko 6 kw

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Već sam gore odgovorio na slično pitanje:
      Što se računice tiče ne mogu da dam svoj sud tako paušalno, predložio bih da Vam proračun uradi neko ko je baš stručan i ima iskustva sa proračunima toplotnih gubitaka objekata.

      A u tekstu piše sledeće:
      Trebalo bi da imate proračun toplotnih gubitaka vašeg grejnog objekta i da na osnovu tog proračuna pri višegodišnjoj srednjoj temperaturi vazduha u toku zime, za mesto u kojem živite, izračunate količinu tople vode potrebnu za konstantno grejanje u standardnom dnevnom intervalu grejanja od 5h do 21:30h.

      Tek nakon toga trebalo bi da sagledate koliki kapacitet buffera će Vam biti potreban. Moj lični stav je da ispod 1000 litara ne kupujete.

      Избриши
  17. Pohvalio bih autora teksta. Mnogo je "majstora" zato je dobro da ste nas uputili u neke stvari. Ja imam kotao CM Peltec 36kW + AT 1000L + cm2k za vođenje dva kruga grijanja. Mene interesuje da li kotao da radi samo na jednu snagu ili da modulira? Ne mogu da isključim modulaciju da bih ujednačio zadanu T kotla i AT kako bi AT gasio kotao. Kad se približi zadanoj T kotla(5-6 stepeni) počinje modulacija?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. U kombinaciji sa AT-om isključite modulaciju na kotlu - gorioniku. Kotao - gorionik stavite da radi u najjačoj snazi kako bi što pre napunio AT, te da ode u fazu mirovanja. Obavezno kod ovakve kombinacije ugradite diferencijalni termostat sa dva temperaturna senzora kako sam objasnio u tekstu gore.

      Избриши
  18. Postovani,
    Jako kvalitetno objasnjeno, elem, tri godine se mucim sa kojekavim majstorima i svake zime strepim da li cu se ogrejati, poslao bih vam semu kako sam uradio i molio za savet syta bi trebalo dodati ...
    Unapred zahvalan

    Dragan Janjic

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Poštovani Dragane,
      Pošto smo iskomunicirali direktno, ne bi bilo loše da kada preradite sistem napišete jednu recenziju ovde o njegovom radu i Vašem zadovoljstvu sa istim.
      Pozdrav!

      Избриши
  19. Pozdrav!
    Hoću da dodam bufer, na postojeću instalaciju. Kotao je na čvrsta goriva,
    i jačine 25 kw. Može li okvirno da se
    zna koliko vode u buferu mogu da zagrejem sa jednim lozenjem.
    Kuća je 110m2.Da mi to bude eventualni minimum. Ne znam da li mi treba preko
    1300l.Hvala puno.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Postoji način na koji se proračunava koliko vode u bufferu možete da zagrejete jednim loženjem, ali to ćete već morati da pronađete na netu ili da Vam neko stručno lice to proračuna.
      U svakom slučaju da sam na Vašem mestu ne bih razmišljao o bufferu ispod 1000 litara.

      Избриши
  20. Pozdrav i pohvale za autora teksta,veoma detaljno objašnjeno!

    Postavio bih pitanje u vezi akumulatora toplote (AT) koji u sebi ima jedan ili više izmenjivača.
    U koliko bi se AT zapremine 1000L sa izmenjivačem (1,71m2 i zapremine 10,5l) povezao sa kotlom (29KW 40,9L zapremine) da li bi u kotlovskom krugu pored pumpe i nepovratnog ventila, bio dovoljan ESBE VTC511/512 (60°C) ili bi mi preporučili motorizovani trokraki mešni ventil i sa kojom automatikom za upravljanje?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Koliko sam Vas razumeo Vi biste vodu u AT-u želeli da grejete kotlom od 29KW preko izmenjivača toplote, a koji se nalazi unutar AT-a? Koji je razlog za takvu izvedbu?
      Ukoliko ste zaista rešeni da vodu u AT-u grejete putem izmenjivača unutar istog onda Vam nikakav termostatski ventil ili automatika nije potrebna, dovoljna je samo pumpa za cirkulaciju vode između kotla i izmenjivača u AT-u. Takva izvedba se radi sa izmenjivačem koji se nalazi u donjem delu AT-a, a temperatura na ulazu u izmenjivač treba da bude minimum 75C i više, a povrat 70C i više.
      Obično se izmenjivači unutar AT-a vezuju sa solarnim panelima i eventualno sa kotlovima na gas i struju, ali i to više nije praksa, jer je efektivnost grejanja vode u AT-u na ovaj način drastično smanjena, te imate neželjene veće gubitke od očekivanih.

      Избриши
  21. Da, dobro ste me razumeli, moja zamisao je bila da AT ima dva izmenjivača (jedan za solarno a drugi za kotao sa gorionikom).
    A razlog ove izvedbe je bio plan da se u nekoj bliskoj budućnosti na AT poveže, pored kotla sa gorionikom, i odgovarajući broj solarnih vakumskih panela koji bi u prelaznom periodu za vreme sunčanih dana zagrevali vodu u AT.
    Da li bi mi bilo po vašem mišljenju, veće iskorišćenje da uzmem AT sa jednim izmenjivačem na koji bi nekada mogao da povežem odgovarajući broj solarnih vakumskih kolektora, a sve ostalo da povežem kao u nekim od vaših predloga-saveta, naravno sa određenim dodacima i automatikom koja pripada za trenutno urađenu instalaciju grejanja koja je u upotrebi?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Niste mi odgovorili na pitanje. Može li da se zna razlog zašto vodu u AT-u želite da grejete kotlom preko izmenjivača toplote, a ne da se ta ista voda greje njenom cirkulacijom između kotla i AT-a, odnosno da sve bude povezano prema šemi iz poglavlja br. 2.

      Избриши
  22. Kao što sam Vam i napisao "Moja zamisao" je bila.... Nemam neki konkretan razlog zbog kog bih vodu u AT grejao preko izmenjivača koji se nalazi unutar AT.
    Pre nekog izvesnog vremena bio sam u fabrici, gde se preve AT, kao ovlašćeni serviser jednog od proizvođača gorionika i gledao proces proizvodnje AT. Tada sam video i tip AT "SPBM R2/1000" kao i "SPBM R/1000", pa sam hteo da čujem kakvo je Vaše mišljenje u vezi tog tipa AT.
    Kada sam se opredelio sa ugrdanju AT, u sistem grejanja i čitajući Vaš blog, svakako sam se bio odlučio za varijantu iz poglavlja br.2., jer mi je ona naj prikladnija postojećoj situaciji i samoj instalaciji. Ali, sam razmišljao i da li je pametno = isplativo da taj AT ima u sebi još "nešto" što bi možda bilo korisno (napr.jedan izmenjivač za povezivanje sa solarnim panelima).
    S' obzirom na Vaše mišljenje o tome, citiram: "Obično se izmenjivači unutar AT-a vezuju sa solarnim panelima i eventualno sa kotlovima na gas i struju, ali i to više nije praksa, jer je efektivnost grejanja vode u AT-u na ovaj način drastično smanjena, te imate neželjene veće gubitke od očekivanih". I dalje se razmišljam o pravilnom izboru AT, jer je to ne tako lako promenljiva a ujedno i najveća finansijska stavka što se tiče prepravke i dogradnje postojeće grejne instalacije.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nemam iskustva sa tipovima AT koje ste naveli, te smatram da nisam kompetentan da iznesem bilo kakvo mišljenje o istim.
      Takođe kao i Vi, smatram da nije loše uzeti AT sa dva izmenjivača toplote jer će u budućnosti biti nadogradivi. Ako se odlučite da uzmete AT sa jednim izmenjivačem toplote, onda uzmite takav da izmenjivač toplote bude u donjoj zoni AT-a.
      Preporučujem da pročitate nešto i sa ovog linka: https://www.solarbayer.com/Solar-DHW-tank-SKL.html

      Избриши
    2. poz.ako moze jedan savet.imam grejanje na struju+bafer od 800 litara ali da bi grejao celu kucu koja 160 kvadrata moram da koristim i dosta skupe stuje a to onda vise nije jeftino grejanje, zato planiram da ubacim i kotao na pelet i da koristim jeftinu struju za bafer a preko dana pelet. dali bi mogao i tada da koristim bafer i dali je to isplativo

      Избриши
    3. Ispravno planiranje! Trenutna kombinacija grejnog sistema koji imate je istovremeno najjeftinija i najkomfornija kombinacija. Prvi sledeći korak za nadogradnju takvog grejnog sistema je ubacivanje kotla na pelet, a da istovremeno bude isplativo, a i dalje komforno. Iz ovoga proizilazi da možete koristiti buffer u kombinaciji struja + pelet.

      Избриши
    4. hvala. planiram da kupim COMMO COMPACT 23 ALFA PLAM vase misljenje o tom kotlu

      Избриши
    5. Nemam iskustva sa pomenutim kotlom, ali svaki kotao ima svoje dobre i loše osobine. Smatram da za kojeg god se proizvođača budete odlučili nećete pogrešiti ako uradite ispravnu hidrauličnu i električnu instalaaciju.

      Избриши
  23. Lijepi pozdrav i hvala velikom znalcu automatike u sistemima centralnog grijanja , cijenjenom gospodinu Srđanu. Pozdrav je upućen iz Hrvatske od Ivice.
    ps
    Na ljeto ide ugradnja spremnika-AT pa se čujemo.

    ОдговориИзбриши
  24. Pozdrav Srđane!
    Neverovatno je koliko korisnih informacija ste nam pružili pa nam preostaje samo da "nafatamo" pristojnog majstora da sve ispoveže :)
    Pre nego se odlučim da nedavno proširen sistem grejanja sa baferom začinim i vašim automatskim regulatorom ostalo mi je da odradim još neke pripreme. Prva je vezana za postojeću instalaciju koja je možda i loše realizovana. Za veći bafer nije bilo mesta pa je majstor odmah iznad pumpe postavio nepovratni ventil sa metalnom klapnom. Vi ste na blogu savetovali da se postavi horizontalno, da li to važi samo za vetu kotao-bafer ili je preporuka i za vezu od bafera ka radijatorima? U uputstvima za nepovratne ventile eksplicitno stoji da se ugrađuju na minimalnom rastpojanju 10 puta većem od prečnika cevi(ventila) u odnosu na kolena, račve i pumpe, a čak se na jednoj fotografiji ovde vidi da to nije ispunjeno. Da li to pravi probleme radu nepovratnog ventila? Ovo je posebno bitno tamo gde nije poželjna gravitacioan cirkulacija, za razliku od bajpasa koji ste u blogu opisali, npr. iza bafera ka radijatorima. Da li je kosi nepovratni ventil, koji je na vašoj fotografiji, bolje rešenje za ovu namenu od onih običnih koji se uglavnom i jedini prodaju po radnjama za grejanje?
    U vezi HeatOn modula me zanima sledeće:
    U donjoj zoni bafera nema slobodnog priključka za čauru za sondu vrlo važnog termostata. Da li je bolje koristiti cev, kao što je opcija za gornju sondu ili da se iskoristi čaura koja je na 30tak centimetara iznad? Zid do bafera je na južnoj strani osunčan izjutra, da li je senzor spoljne temperature toliko veliki da se mora napraviti nadstrešnica i zaklon od Sunca tj. da li može biti prilepljen uz fasadu?
    Hvala unapred, Rade

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Iza svake pumpe na njenom potisu montira se OPRUŽNI nepovratni ventil. Takav ventil ima oprugu, pa otuda naziv opružni. Ovakvi ventili sprečavaju prirodnu cirkulaciju vode - termosifoniku.

      Klapnasti ventil ima klapnu i kao takav najčešće se montira na horizontalnu cev. Ukoliko želimo da u sistemu imamo prirodnu cirkulaciju vode - termosifoniku, a recimo da je zbog izvedbe sistema negde potrebno ugraditi nepovratni ventil, onda uvek treba ugraditi nepovratni ventil sa metalnom klapnom - klapnasti ventil.
      Svakako se pridržavajte uputstva za montažu nepovratnih ventila koje je propisao proizvođač.

      I u gornjoj i u donjoj zoni buffera najbolje je imati čauru u kojoj ćete položiti senzore. U gornjoj zoni i nekako može da se iskoristi potisna cev, ali za donju zonu svakako iskoristite postojeću čauru. Jeste da je čaura malo više iznad cevi, pa ćete zbog toga povećati temperaturu gašenja gorionika kako bi ipak napunili buffer u smislu da i na mestu gde ulazi povratna cev u buffer bude dosegnuta temperatura od 78C.
      Zid buffera ukoliko je osunčan nema nikakve veze.
      Senzor spoljne temperature valjalo bi da bude na severnoj strani u zavetrini, nedostupan sunčevim zracima (u ladovini), nikako prilepljen uz fasadu već bi trebalo da visi u vazduhu, a kako bi merio realnu spoljnu temperaturu tog vazduha.

      Избриши
  25. Hvala Srđane na odgovorima!
    neka pitanja nisam dovoljno jasno postavio, ali ste mi ipak sve razjasnili. Kada sam napisao da za veći bafer nije bilo mesta, značilo je da je majstor predložio da se na potisu iz bafera ventili, dva obična i nepovratni, pumpa i naravno mešni ventil nadovežu jedno iznad drugog (dakle svi vertikalno) do visine cevi za sistem. Moj predlog je bio da se ide sa većim (višim) baferom (1000 naspram ugrađenog od 800 litara) i pri tome da se potis pakuje više horizontalno, manje vertikalno i još da krene iz gornjeg priključka na vrhu bafera. On je ipak od gore ostavio samo sigurnosni ventil i odzračno lonče, a potis priključio na prvi od gore bočni priključak. Skoro svi proizvođači nepovratnih ventila dozvoljavaju i horizontalnu i vertikalnu ugradnju, ali sa napomenom da ventil bude montiran na lepom rastojanju od pumpe (već sam pominjao). Ovi opružni bi trebalo da imaju veći minimalni pritisak otvaranja u odnosu na klapnaste, ali još nisam takav pronašao u radnji!?
    Proverio sam i situacija je još gora što se priključenja senzora za HEATON na baferu tiče. Majstor je čauru umetnuo u drugi po visini odozgo bočni priključak, a ne u treći. Dakle, opcija je da ispraznim bafer pa da umetne čauru u treći priključak ili da ipak senzor prislonim na cev u donjoj zoni. Inače bafer (Austria Email PZ800) ima pored gornjeg centralnog još 10 priključaka, od toga 3 na dnu. Jedan je iskorišćen za grejač, drugi za povrat iz sistema, a treći za povrat iz kotla. Čak i kapilara regulacionog termostata za kontrolu punjenja bafera nije u čauri jer je nema u donjoj zoni, već je prislonjena na telo bafera. Da li je onda to problem?
    Što se pozicije senzora spoljne temperature tiče, na jednoj slici vašeg bloga izgleda da je na samom spoljnom zidu, spoljni zid kuće blizu bafera gleda na severoistok, a i nadstrešnica postoji pa će ovo biti još najmanji problem ako rešim sve ostale...
    Znam da ćete reći da promenim majstora, al sam jedva i ovog nafatao :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Opružni nepovratni ventili mogu da se montiraju kako god, i vertikalno, i horizontalno, i pod kosinom, i u svim smerovima.
      Opružne nepovratne ventile ugrađujemo kada prirodna cirkulacija vode u grejnom sistemu NIJE poželjna.
      Postoje dve vrste klapnastih nepovratnih ventila. Prva vrsta je za horizontalnu montažu, druga vrsta je za vertikalnu montažu.
      Klapnaste nepovratne ventile ugrađujemo kada je u grejnom sistemu poželjna prirodna cirkulacija vode.
      Bolje je senzore staviti prislonjene na buffer u vrhu i pri dnu nego ih stavljati na potisnu i povratnu cev. Da bi realno merili temperaturu vode na tim cevima potrebna je cirkulacija vode kroz te cevi, a kada je u bufferu manja temperatura od minimalno zadate temperature za grejanje onda pumpa grejanja ne radi i te cerkulacije nema.
      Mišljenja sam da je majstor dobar. Njegova izvedba da potisna cev iz buffera bude bočno pri vrhu buffera je sasvim OK.

      Избриши
    2. I da ne zaboravim, kapilara termostata koji kontroliše uključivanje i isključivanje električnih grejača za punjenje buffera MORA da bude 15 cm iznad istih.
      Kvalitetno uzemljenje buffera odradite pod OBAVEZNO!

      Избриши
    3. Анониман27. јул 2020. 18:50

      Хвала Срђане још једном!

      Драго ми је да постоји решење по питању сензора температуре! На сличан начин је већ монтирана сонда регулационог термостата, прислоњена је на тело бафера споља, а преко је изолација од 10цм тако да вероватно само мало лаже него да је у чаури. Није проблем да се уметне и сензор ваше аутоматике, а радује ме да се неће празнити бафер и мајстор ангажовати за додатне послове.

      Како сам лично долазио до корисних информација са ССМ форума тако сам усмеравао и рад мајстора. Боље би било да он унапред зна шта и како и мени само понуди опције, али када све одузмем и саберем захваљујући момцима с форума имам систем с бафером који ради и којим сам задовољан. Управо су ми тамо предложили да се више не бакћем уградњом одговарајућег неповратног вентила и да гравитациону циркулацију спречим затварањем мешног вентила. Зато ме и радује да је то могуће реализовати најпре моторизацијом мешног вентила а онда и аутоматизацијом целог система.

      Иначе, уземљење бафера сам сам радио, и верујем да је одрађено пристојно. У консултацији са једним профи електричарем нисам засебно сондирао уземљење у под подрума где је бафер већ је дебља жица ушрафљена у тело бафера а на другом крају везана за жутозелену жицу од 5x4 напојног кабла за грејач.
      Ипак, позиција горе помињаног сензора регулационог термостата (опсега до 77 степени) је у висини јединог грејача (6kW), али наспрам њега. Може се подићи за 15цм, ако сматрате да је неопходно. Поред овог монтирана су још два на ред повезана сигурносна у горњој зони.

      Поздрав, Раде

      Избриши
    4. Obavezno senzor podignite iznad grejača minimum 15cm i ako je naspram njega. To znači da će senzor sigurno isključiti grejače kada se dostigne zadata temperatura.
      Ako je senzor u nivou grejača naspram njega može da se desi da se zadata temperatura nikada ne dosegne, a da pre tog radnog termostata odreaguju sigurnosni termostati koji su dosta gore iznad.

      Избриши
  26. Srdjane, pozdrav, imam molbu za savet,
    Imam kucu i prostor koji grejem oko 130 m2, koristim kotao na cvrsto radijator Kraljevo 25kw, kuca je korektno izolovana, stiropor spolja, kamena vuna potkrovlje, tokom 10 god grejanja nikada kotao nisam gurao konstantno preko 55 stepeni, uglavnom je bila ok temp u kotlu oko 50stepeni, planirao sam sledece, a Vi recite da li to moze da bude izvodljivo i efikasno:
    Ubacim bafer od 1000 lit, da grejem elektricnim kotlom koji imam, ili da ubacim grejace u bafer(sta je efikasnije) u toku noci dok je jeftina struja, a ukoliko je potrebno da postojecim kotlom na cvrsto nalozim vatru da dogrejem vodu da izguram dan?
    Sa koliko jakim grejacima mogu da zagrejem tu kolicinu vode i koliko vremenski da dostigne do npr 80 stepeni, i koliko bi realno mogla da akumulira u toku dana dok ne spadne do 40 stepeni?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Prvo da konstatujem da je kotao prevelike snage za grejni prostor koji imate, a kao drugo taj kotao je za tih 10 godina radio u pothlađenom režimu i verovatno je zbog toga "načet" i pitanje je još koliko sezona može da izgura dok ne procuri. U svakom slučaju za ubudiće postarajte se da u povratu ka kotlu bude minimum 65C i više. Radna temperatura kotlova (pogotovo na čvrsto gorivo) je preko 72C pa do 86C.
      Lično sam za varijantu da se buffer greje elektrokotlom jer ta kombinacija pruža više mogućnosti, a mogu da se stave i grupe grejača, ali ta kombinacija, s obzirom da grejače nije moguće montirati na samo dno buffera, smanjuje kapacitet tople vode za grejanje u istom.
      Za cca 8 i po sati dve grupe grejača od po 6KW (ukupno 12KW), zagrejaće vodu u bufferu od 1000 litara na 80C.

      Избриши
    2. Srdjane, prvo da Vam se zahvalim na odgovoru i samim Vasim i vise korektnim pristupom.
      Svestan sam toga da je kotao veci od potrebnog, ja sam zadovoljan kako je do sada radio, postaracu se da ispostujem Vasu konstataciju!
      Takodje, koliko mogu realno da akumuliram tu zagrejanu vodu od 80 C dok ne spadne na npr 40 C, i da li je buffer od 1000 lit zadovoljavajuc za moju kvadraturu(130m2)?
      Takodje, smislicu kako da dogrejem vodu, da bih postigao da ima bar 30-40 C dok ne krenem sa ponovnim zagrevanjem u toku jeftine struje. U tom slucaju mi nece trebati nadam se tih cca 8 sati do 80C(oko 100kw) za zagrevanje vode, vec nadam se manje vremena i manje kw od tih 30-40C do zeljenih 80?
      Milos

      Избриши
    3. Jos nesto, da li je pametnije postaviti buffer od 800 lit? Manje ce struje trebati, mada od 1000 lit ce duze trajati. Koje jos faktore mogu uzeti u obzir prilikom odredjivanja velicine buffera.
      Naravno da duzina perioda akumuliranja vode zavisi od mnogo faktora, hladnoce, gubitaka i slicno, ali cisto neku realnu sliku bih voleo da imam, da sa bar nekom sigurnoscu udjem u sve to.


      Избриши
    4. Lično bih stavio buffer od 1000 litara.
      U ovom dodatku koji ste napisli sami ste dali odgovore na sva pitanja koja ste postavili.
      Da biste donekle imali realnu sliku i odvažite se da uđete u ovaj projekat potrebno je da vam neko proračuna toplotne gubitke stambenog prostora koji biste želeli da grejete. U jednom delu teksta sam to i napisao.
      Srećno!

      Избриши
  27. Хвала Срђане, послушаћу вас!

    Присећам се и дешавало се неколико пута да, пре истека времена јефтине тарифе када је тајмер радио, на баферу буде око 80 степени. Који је од (у мом случају три) термостата био активиран нисам био сигуран, али сам тада затицао искључен грејач и њега мора да је гасио управо један термостат (јер је тајмер био укључен).
    Радни или како га ја зовем регулациони (30 до 77 степени) је одврнут до краја, дакле палио се на 77 степени и његова је сонда (горе у тексту је грешком назвах сензором) при дну бафера. (Иначе сам регулацију обављао променом времена на тајмеру). Два сигурносна термостата од 82 и 85 степени имају сонде у фабричком 1/2" прикључку при врху бафера. Негде сам прочитао да ако би одреаговао овај сигурносни да би се морао вратити у радни режим неким дугметом, а то нисам радио. То би значило да је коло прекидао овај радни?
    Са друге стране, када грејач не ради термосифоника брзо учини да је при врху топлија вода, а опет док ради чинило ми се да је температура воде при дну једнака или чак мало виша од воде при врху. Можда и грешим?

    Имате ли препоруку који неповратни вентил са опругом од 1" набавити (и где), углавном се продају са клапном?

    Иначе, драго ми је да има још заинтересованих за инсталирање бафера, па пошто ово није форум не бих да делим савете осим што могу свима да препоручим и ССМ друштво где је један од зналаца и сам Срђан.

    Поздрав, Раде

    ОдговориИзбриши
  28. Postovanje.Da li mogu dobiti savjet vezano za kupovinu kamina na pelet.
    Imam 59 m2.Imam fasadu 5 cm a na spratu na kojem i zivim u privatnoj kuci imam i 10 cm fasade na balkonu koji je prema sjeveru.Iznad se nalazi stambeni prosto u kojem niko ne zivi a u stanu u kojem boravim je ne plafonu 3 cm stiropora.U kupatilu je kombinovani bojler od 80 litara.Da li ovu kvadaturu moze da pokrije kamin Kenda od 10 kw ili 15 kw.Spostovanjem!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Poštovani,
      Savete ovakvog tipa izbegavam da dajem, a bez konkretnog proračuna toplotnih gubitaka objekta koji nameravate da grejete.
      Savetujem Vam da posetite forum SSM i pročitate ovu temu: http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije/proracun-toplotnih-gubitaka-prostorija-p

      Srdačan pozdrav!

      Избриши
    2. Postovani
      Imam u planu da ugradim termoakumulator prema vasoj semi na ovom blogu,naime radi se o kotlu na cvrsto gorivo drva i ugalj.Vasa sema mi je prilicno jasna samo me zanima nepovratni ventil ispred pumpe prema kotlu da li i on treba bizi sa metalnom klapnom bez opruge ili moze sa oprugom.
      Hvala na savjetu.

      Избриши
    3. Pošto je smer kretanja vode u povratu od pumpe ka kotlu, onda je nepovratni ventil kojeg pominjete posle pumpe, a ne ispred pumpe kako ste napisali.
      Ako koristite šemu veze 1. b) veza prilikom loženja kotla na drva i ugalj, onda nepovratni ventil na bypass-u posle pumpe može da bude opružni nepovratni ventil (znači sa oprugom), ali onaj u paraleli sa bypass-om MORA da bude nepovratni ventil sa metalnom klapnom za horizontalnu montažu.

      Избриши
  29. hvala vam na pomoci nadam se da vam ne smetam previse naime u prilici sam da nabavim neki Atmos ladomat ali me zanima da li se za isti moze nabavit zamjenski termostat ako bi eventualno trenutni pravio problem ili se te stvari ne kvare cesto

    ОдговориИзбриши
  30. Pozdrav Srđane,
    fantastičan tekst, veoma stručno i detaljno objašnjeno.

    ОдговориИзбриши
  31. Postovani,
    Hocu da instaliram toplotnu pumpu snage 5kw za grejanje kuce od 180m2,u pitanju je podno grejanje.Zanima me koju velicinu bafera mogu da stavim.
    Pozdrav

    ОдговориИзбриши
  32. Samo da dopunim,snaga toplotne pumpe je 5kw/22.8kw
    Pozdrav

    ОдговориИзбриши
  33. O bufferu ispod 1000 lit. lično ne bih razmišljao. Moj glas za buffer od 1500 litara.

    ОдговориИзбриши
  34. Postovani, prvo da se izvinim jer sam totalni laik za ovu temu ali imam problem i odredjenu nedumicu pa vas molim za pomoc/savet. Naime, imam potpuno novu kotlarnicu u kuci u kojoj se nalazi kotao na pelet i sva ostala oprema od Centrometala, kuca je prilicno velika (600 m2) i ima 3 etaze, podrum, prizemlje i galerija.Imam 4 pumpe (za podno grejanje, radijatori prizemlje, radijatori podrum i radijatori galerija). E sad ono sto mene interesuje i sto sam primetio je da bez obzira koliko pumpi je ukljuceno potrosnja peleta je ista (cca 15 kg na sat). Kada grejem celu kucu potrosim 15 kg/sat kada iskljucim pumpe za recimo podrum i galeriju sto je 50% grejne povrsine i dalje mi je potrosnja peleta 15 kg na sat...da li to znaci da kotao bez obzira koju povrsinu hocu da zagrejem trosi istu kolicinu peleta kako bi u baferu odrzao konstantnu temperaturu vode? Jos jednom se izvinjavam na opsirnosti ali mi je totalno nelogicno da je potrosnja ista kada grejem celu kucu i kada grejem polovinu kuce. Unapred hvala

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kod vas je kotao na pelet-gorionik podešen da radi u jednoj snazi, pretpostavljam u najjačoj i otuda je potrošnja peleta za grejanje buffera uvek ista u jedinici vremena od jednog sata i to je potpuno ispravno!
      Treba obratiti pažnju na potrošnju tople vode iz buffera, odnosno na vremenski interval koji je potreban da kotao održi konstantnu temperaturu vode u bufferu. Što je vremenski interval rada kotla-gorionika duži, onda je i potrošnja peleta veća za taj vremenski interval.

      Избриши
    2. Postovani, hvala na odgovoru, molim Vas samo za jos jendu konsultaciju. Da li bi na smanjenje potrosnje uticalo kada bi se termostat/ventil koji pusta vrucu vodu iz bafera u pumpe i koji je sada namesten na 75C smanjio na recimo 65C? Jer ovako kako je nastelovano radijatori budu vreli i temperatura u kuci je oko 25C, predpostavljam da bi sa manjom zadatom temperaturom iz bafera oni bili malo hladniji ali bi opet temperatura bila 23-24C. Da rezimiram da li ako se zada da se pumpe aktiviraju na nizoj temperaturi vode iz bafera tj da temperatura vode u baferu bude niza posledicno ima i smanjejne potrosnje peleta (verovatno znaci i manju temperaturu radijatora)? Unapred hvala

      Избриши
    3. 75C puštate ka radijatorima?! Stvarno ne bih znao šta da kažem...
      To znači da vi nemate nikakav regulator posle buffera ka radijatorima!
      Sami ste dali odgovor na ovu vašu konstataciju i pitanje.

      Jeste li vi pročitali gore u tekstu ovu rečenicu:

      "Sada kada u grejnom sistemu imate AT skoro je nezamislivo da akumuliranu toplotnu energiju ne trošite racionalno, odnosno da nemate kontrolu nad njenom potrošnjom. Sada vam je AUTOMATIKA potrebnija više nego ikada pre. Ja sam zagovornik da je za maksimalnu kontrolu potrošnje toplotne energije najbolje imati sve komponente koje su za to namenjene, a to su: termoglave, sobni termostat u referentnoj sobi i naravno sa njim u sprezi kvalitetan regulator u kotlarnici koji će kontrolisati protok i temperaturu vode ka potrošačima, a u zavisnosti od spoljne temperature i toplotnih gubitaka vašeg grejnog objekta."

      Избриши